Сербско-российские отношения в контексте региональной безопасности на Балканах (2000–2017 гг.) тема диссертации и автореферата по ВАК РФ 07.00.15, кандидат наук Пеич Индиана

  • Пеич Индиана
  • кандидат науккандидат наук
  • 2018, ФГАОУ ВО «Российский университет дружбы народов»
  • Специальность ВАК РФ07.00.15
  • Количество страниц 227
Пеич Индиана. Сербско-российские отношения в контексте региональной безопасности на Балканах (2000–2017 гг.): дис. кандидат наук: 07.00.15 - История международных отношений и внешней политики. ФГАОУ ВО «Российский университет дружбы народов». 2018. 227 с.

Оглавление диссертации кандидат наук Пеич Индиана

ВВЕДЕНИЕ

ГЛАВА 1. КОНЦЕПТУАЛЬНЫЕ ОСНОВЫ СЕРБСКО-РОССИЙСКИХ ОТНОШЕНИЙ

1.1. Западные Балканы как зона столкновения геополитических интересов

1.2. Становление и развитие сербско-российских отношений в

х гг

1.3. Правовые основы сербско-российского взаимодействия

ГЛАВА 2. ПРОБЛЕМА ОБЕСПЕЧЕНИЯ БЕЗОПАСНОСТИ СЕРБИИ

И ПОЗИЦИЯ РОССИИ

2.1. Сербский вопрос в контексте региональной безопасности

2.2. Угрозы внутренней дестабилизации Сербии

2.3. Военно-политическая позиция РФ в отношении Сербии

ГЛАВА 3. ОСНОВНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ СОТРУДНИЧЕСТВА И ПРОБЛЕМЫ В СЕРБСКО-РОССИЙСКИХ ОТНОШЕНИЯХ

3.1. Экономико-энергетический аспект обеспечения региональной безопасности в сербско-российских отношениях

3.2. Взаимодействие Сербии и России в культурной и гуманитарной сферах

3.3. Восточный вектор интеграции Сербии как перспектива развития сербско-российских отношений

3.4. Диалог Сербия-ЕС-НАТО и его влияние на сербско-российские отношения

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

СПИСОК ЛИТЕРАТУРЫ

ПРИЛОЖЕНИЕ

Рекомендованный список диссертаций по специальности «История международных отношений и внешней политики», 07.00.15 шифр ВАК

Введение диссертации (часть автореферата) на тему «Сербско-российские отношения в контексте региональной безопасности на Балканах (2000–2017 гг.)»

ВВЕДЕНИЕ

Актуальность темы исследования обусловлена рядом факторов.

Во-первых, очевидна потребность во всестороннем и объективном изучении накопленного опыта сербско-российского взаимодействия в начале XXI в. и значимости для обеих стран их межгосударственных отношений. В связи с этим актуальным является детальный анализ процесса развития современных сербско-российских двусторонних отношений в новых исторических условиях, его основных направлений и перспектив.

Во-вторых, актуальность и важность темы исследования обусловлена геополитической и геостратегической ролью Балканского региона в современном мире и проблемой региональной безопасности на Западных Балканах, учитывая то, что многие события вокруг Балкан и Сербии затрагивают интересы России. В работе Балканский регион рассматривается как место столкновения великих держав, где стороны имеют антагонистические интересы и аналогичные цели.

В-третьих, актуальным представляется выявление особенностей современных сербско-российских отношений на Балканах, которые предполагают учет многовекторности различных направлений сотрудничества, нашедших отражение в Декларации о стратегическом партнерстве (2013), в которой среди других аспектов сотрудничества упоминаются виды деятельности и инициативы, запланированные в рамках евразийского проекта. Это означает, что Сербия имеет возможность стать лидером новых процессов на Балканах.

В-четвертых, важность выбранной темы обусловлена тем, что, несмотря на геополитическое различие Сербии и России, между этими странами выстроено эффективное взаимодействие. Данные отношения всегда привлекали

внимание ведущих мировых игроков.

В-пятых, важность исследования сербско-российских отношений непосредственно связана с сербскими национальными интересами и с перспективами укрепления и усиления традиционной зоны влияния РФ в Сербии.

На основании вышеперечисленного считаем необходимым принять целостный подход к изучению сербско -российских отношений в контексте региональной безопасности на Балканах.

Основная цель диссертационного исследования - выявить специфику сербско-российских отношений и их влияние на региональную безопасность на Балканах в 2000-2017 гг.

Цель исследования предопределила необходимость решения следующих научных задач:

- выявить специфику западно-балканского региона как зоны столкновения геополитических интересов;

- проанализировать исторический опыт становления и развития двусторонних отношений;

- исследовать правовые основы сербско-российского взаимодействия, а также проследить динамику развития договорно-правовой базы, на основе которой осуществляется межгосударственное сотрудничество;

- изучить сербский национальный вопрос и проблему обеспечения государственной безопасности и стабильности Сербии;

- выявить военно-политическую позицию России в в отношении Сербии;

- дать характеристику основным направлениям сербско-российского сотрудничества;

- рассмотреть восточный и западный векторы интеграции Сербии и определить факторы, влияющие на развитие сербско-российских отношений в XXI в.

Объектом диссертационного исследования выступают сербско-российские отношения в контексте региональной безопасности.

Предметом диссертационного исследования являются формы и методы взаимодействия Сербии и России в сфере обеспечения региональной безопасности на Балканах.

Хронологические рамки исследования охватывают период с 2000 по 2017 г. Нижняя граница связана с подписанием соглашения о свободной торговле Российской Федерации с Союзной Республикой Югославией в 2000 г. С этого момента начался новый этап в отношениях между Россией и Сербией: была подведена черта под фазой охлаждения отношений, произошли определенные изменения в российской политике по отношению к новым государствам и региону Западных Балкан в целом.

Степень научной разработанности темы исследования. В подготовке теоретической основы настоящего диссертационного исследования широко использовались труды известных российских, сербских и зарубежных исследователей-международников и историков за период с 2000 по 2017 г. по вопросам сербско-российских отношений.

Изучением специфики сербско-российских отношений и Балканского региона занимались коллективы целого ряда ведущих российских аналитических центров и академических институтов, таких как Институт славяноведения РАН, ИНИОН РАН, Институт Европы РАН, Российский институт стратегических исследований (РИСИ), Санкт-Петербургский государственный университет, издающий журнал «Петербургские славянские и балканские исследования», и многие другие. Это свидетельствует о том, что российские исследователи придают данным отношениям и вопросам региональной безопасности на Балканах высокую значимость.

Вначале обратимся к монографиям и публикациям известных российских ученых, чей авторитет в балканистике несомненен и общепризнан.

К первому историографическому комплексу публикаций относятся работы, в которых исследуются геополитические аспекты значимости Балкан, современный балканский кризис и текущий внешнеполитический курс РФ в направлении Сербии в контексте решения сербского вопроса и безопасности в

целом.

Новую для российской историографии проблему, связанную с сербским вопросом и современной политикой России в отношении Сербии и Балкан, в своих монографиях начала разрабатывать крупный специалист по истории южнославянских народов, руководитель Центра по изучению современного балканского кризиса Института славяноведения РАН Е.Ю. Гуськова

Особую ценность в работе над темой диссертации составили материалы монографий авторитетного балканиста, признанного на международном уровне, профессора, доктора политических наук, одного из ведущих экспертов по новейшей истории Балкан и сравнительным исследованиям России, Запада и Балкан Е.Г. Пономаревой2, по геополитическим аспектам значимости Балкан, политическому развитию постъюгославского пространства и энергетической

1 Гуськова Е.Ю. Геополитические аспекты современного балканского кризиса // Славянский мир в третьем тысячелетии. Славянская идентичность - новые факторы консолидации. М., 2008. С. 44-50; Гуськова Е.Ю. Уроки балканского кризиса для России // Звенья: материалы Круглого стола «Россия вновь на Балканах» Фонда исторической перспективы. М., 2006. № 1. - С. 15-25; Гускова J. Савремена сполна политика Русще на Балкану. Стагнацще и успони // Сварог. 2011 (Бааалука, Република Српска). № 2. С. 7-17; Гускова J. Балкански полигон: Србщу делимо, на Русщу мислимо // Русща и Балкан у савременом свщету. Бааа Лука, 2012. С. 99-104; Гуськова Е.Ю. Есть ли Балканы среди приоритетов внешней политики России? // Фонд стратегической культуры. 2009. 9 февр. URL: http://kosovo.fondsk.ru/print.php?id=1155 (дата обращения: 15.06.2016); Гуськова Е.Ю. Балканы как основа нового миропорядка // Русский дом. 2009. № 3. С. 20-22; Гуськова Е.Ю. История югославского кризиса (1990-2000). М.: Русское право/Русский национальный фонд, 2001. 720 с.; Гуськова Е.Ю. Агрессия НАТО 1999 г. против Югославии и процесс мирного урегулирования. М.: Индрик, 2013. 304 с.; Гускова J. Балкански путеви и сумануто беспуйе: мишае^е руског историчара. Београд: Catena Mundi, 2013. 544 с.; Гускова J. Косово и Метохща: рат и услови мира. Косовска Митровица, 2014. 456 с.; Наши миротворцы на Балканах / отв. ред. Е.Ю. Гуськова. М.: Индрик, 2007. - 360 с.

2 Пономарева Е.Г. Политическое развитие постъюгославского пространства (внутренние и внешние факторы). М.: МГИМО-Университет, 2007. 236 c; Пономарева Е.Г. Новые государства на Балканах. М.: МГИМО-Университет, 2010. 254 c.; Пономарева Е.Г. (в соавт.) Края дуги нестабильности: Балканы - Центральная Азия. М.: Восток-Запад, 2010. 240 c.; Пономарева Е.Г. Геополитическая битва вокруг Сербии // Полшгаа. 2013. Бр. 5. С. 281-286; Пономар]ева J. Русща и Република Српска: везе народа и времена // Политеа. Факултет политичких наука Универзитета у Баftоj Луци. 2014. Бр. 8. С. 99-101; Пономарева Е.Г. Балканы и большая политика // Историки-слависты МГУ. Кн. 10. Славянский мир профессора Матвеева. М.: Родина -медиа, 2013. С. 377-391; Пономарева Е.Г., Младенович М. Публичная дипломатия России: балканское направление // Международная жизнь. 2016. № 4. С. 151-166; Пономарева Е.Г. Балканы как точка бифуркации системы международных отношений // Вестник МГИМО-Университета. 2008. № 1. С. 14-24; Пономарева Е.Г. Энергетическая дипломатия России как фактор евразийской интеграции (на примере Сербии) // Србща и Евроазщски геополитички простор / при ред. М. Степий, Ж. Ъурий. Београд, 2013. С. 331-349; Пономарева Е.Г. Энергетическая составляющая Балканского кризиса // Международная жизнь (Нефть России в XXI веке: спецвыпуск). URL: http://interaffairs.ru/lukoil.php (дата обращения: 01.08.2017).

составляющей балканского кризиса.

Книги российского политолога и идеолога А. Дугина3 на сербском языке «Основи геополитике» и «Просторно мислити» являются богатым источником научных знаний по теме исследования, они оказали автору диссертации помощь в расстановке акцентов: упор был сделан на геополитическое значение Балкан и Сербии для России.

В изучение сербско-российских отношений и балканского вопроса большой вклад внесли монографии докторa исторических наук К. Никифорова4 - директорa научного центра, комплексно изучающего проблематику Балкан и славянства, Института славяноведения РАН.

В сферу научных интересов историка Бондарева Н. В., входят история российско-сербских связей, актуальные политические процессы в Сербии и на Балканах, проблема независимости Косово и статус Республики Сербской в составе Боснии и Герцеговины5.

Следует также выделить монографию историка и политолога, специалиста по истории Балкан Х1Х-ХХ1 вв. С.А. Романенко6 «Югославия, Россия и славянская идея», в которой повествуется об истории взаимоотношений Российской империи, СССР и РФ с южнославянскими независимыми государствами.

Для исследования сербско-российских отношений в контексте

3 Дугин А. Основи геополитике. Ка. 1: Геополитичка будуйност Русще. Екопрес, Зреаанин, 2004. 459 c.; Дугин А. Основи геополитике. Ка. 2: Просторно мислити. Екопрес, Зреаанин, 2004. 398 c.; Дугин А. Проект «Евразия», «Яуза». М.: Эксмоа, 2004. 512 с.

4 Никифоров К.В. (в соавт.). Центральная и Юго-Восточная Европа. Конец XX - начало XXI в. Аспекты общественно-политического развития. М.; СПб.: Нестор-История, 2015. 480 c.; Никифоров К.В. (в соавт.). Балканы в европейских политических проектах XIX-XXI вв. М.: Ин-т славяноведения РАН, 2014. 634 с.; Никифоров К. Србща на Балкану у ХХ веку. Филип Вишаий. ИГАМ: Београд, 2014. 236 c.; Никифоров К.В. Russian Foreign Policy and the Balkans in the 1990s for Balkan Studies // Balcanica. Belgrade, 2008. 231 p.

5 Бондарев Н.В. Русская Сербия // - М.: РИСИ.- 2016. - С. 125. Бондарев Н.В. Парадоксы косовской „независимости" // Проблемы национальной стратегии - M.: РИСИ.- 2013. -№ 3 (18). - С. 47-66. Бондарев Н.В. Россия и Республика Сербская: история отношений, перспективы сотрудничества // Проблемы национальной стратегии. --M.: РИСИ. - 2016. -№ 3 (36). - С. 9-25. Бондарев Н.В. Косовский вопрос после выборов 2012 г. в Сербии: новые политики, старые проблемы // Проблемы национальной стратегии. -M.: РИСИ. - 2014. -№ 3 (24) - С. 110-125.

6 Романенко С.А. Югославия, Россия и «славянская идея»: вторая половина XIX - начало XXI века. M: Ин-т права и публичной политики, 2002. 623 c.

трансформации на Балканах в конце ХХ - начале XXI в. большое значение имеет монография С.П. Глинкиной и И.И. Орлика «Россия и Центрально -Восточная Европа: Трансформация в конце XX - начале XXI в.»7.

Также следует отметить значимость для нашего исследования книги выдающегося русского ученого-геополитика и идеолога панславизма, создателя исторической школы славистов В. Ламанского8, который в своей работе «Геополитика панславизма» говорит, что все славянские народы являются ветвями одного славянского племени и что необходимо их сближение, в котором Россия играет незаменимую роль.

Богатым источником полезных фактов для нашего исследования послужили и коллективные монографии исследователей и ученых Института славяноведения РАН9.

Работы вышеупомянутых авторов являются отправной точкой в исследовании сербско-российских отношений. Их теоретические положения, научные труды, публикации, доклады, выступления являются основой, на которую ориентируются практически все остальные авторы, работающие над подобными исследованиями.

Принимая во внимание специфику рассматриваемой тематики исследования, помимо фундированных работ было изучено много научных статей и публикаций российских ученых, а также сборников материалов и тезисов докладов по интересующей нас проблематике.

Специалисты Дипломатической академии МИД России активно занимаются комплексным изучением переломного этапа цивилизационно -политических ориентаций Сербии между Евроатлантического и Евроазийского

7 Глинкина С.П., Орлик И.И. Россия и Центрально-Восточная Европа: Трансформация в конце XX - начале XXI в.: 2 т. М.: Наука, 2005. 357 с.

8 Ламанский В. Геополитика панславизма / Ин-т русской цивилизации. М., 2010. С. 237-238.

9 Куликова Н.В., Фейт Н.В. (отв. ред.). Внешнеэкономические связи стран Центральной и Юго-Восточной Европы: последствия трансформации для России / Ин-т экономики РАН. М., 2008. С. 8-9; Славяне и Россия в системе международных отношений: сб. ст. по материалам конф. «V Никитинские чтения (декабрь 2015 г., Институт славяноведения РАН). М., 2017; Труды Института славяноведения РАН 2007-2016 гг.: Библиографический указатель. М., 2017.

Союза. В сферу научных интересов кандидата исторических наук, доктора политических наук, профессора Задохина А. Г. 10 входят международные отношения и конфликты на Балканах, панславистская идея в среде славянских народов. Специалисту по НАТО, Европейском и Евразийском союзу Штолью В.В. 11 принадлежит целый ряд работ, посвященных военно-политическим союзам, включая возможность интеграции Сербии в ОДКБ и Евразийский союз. Особый интерес представляет статья заведующей кафедрой международных отношений, доктора исторических наук, профессора Кашириной Т. В. 12 посвященой сербской структуры власти и проблематики процесса урегулирования Косовского конфликт.

Работы руководителя Центра внешней политики России «Институт экономики РАН» Б. А. Шмелева13 являются ценным источником научных знаний о российской внешней политике по урегулированию балканского кризиса.

Существенный вклад в изучение балканских интересов России и ее внешнеполитического курса в сербском направлении внес кандидат

10 Задохин А.Г. Кризис балканской региональной идентичности 80 -х годов Х1Х века в отражении газеты Русь» Обозреватель - Observer. - №12. -2015. Задохин А.Г. Панславистичекая доктрина и русское национальное сознание. // Дипломатическая служба.- №3.-2015. Задохин А.Г. Панславистская доктрина и русские славянофилы Обозреватель- Observer.- № 12 (299).- 2014.- C.6-14. Задохин А.Г., Чиджиев Б. Геополитика симбиоза центр-периферия и перспектива многополярного мира Геополитический журнал.-№1 (13).-2016. - С. 55-63. Задохин А.Г. Внешняя политика и национальная культура. Дипломатическая служба. М.: Панорама. - 2013. - С.63-68.

11 Штоль В.В. НАТО: от регионального блока к глобальному доминированию // Обозреватель-Observer.- № 11.- 2015. -C. 5-23. Штоль В.В. Европейский и Евразийский союзы: противостояние или сотрудничество? // Международная и региональная интеграции: перспективы и вызовы. - М.: ИНФРА.- 2016. - C. 88-94. Штоль В.В. Европейский союз - надолго ли? //История и политические науки. Вестник МГОУ. - № 1. -2016. - С.32-41.

12 Каширина Т.В., Воробьев С.В., Курбацкий В.А. Сербские параллельные структуры власти как один из элементов процесса урегулирования Косовского конфликта в нач.ХХ1 в. // Вестник Дипломатической академии МИД России. Россия и мир. -№ 2. - 2016. С. 87-97.

1ЪШмелев Б.А. Политика России по урегулированию косовского кризиса / Косово: прошлое, настоящее, будущее. Под ред. С.А. Романенко, Б.А.Шмелева, Ар.А.Улуняна, Н.К.Медена. - СПб, 2012. C. 207-228.; Шмелев Б. А. Балканские «горки» // Мир перемен № 3., M. 2004. С. 41-53. Шмелев Б. А. Внешняя политика новых независимых государств / Отв. ред. Б.А. Шмелёв. - M.: ИЭ РАН-2015. - С. 240. Шмелев Б. А. Особенности формирования нового мирового порядка и внешняя политика России // Белая книга Института экономики РАН. М.: ИЭ РАН. - 2014. - С. 183-227. Shmelev B.A. The policy of Serbia towards the EU and interests of Russia // New Balkans and Europe - Peace Development Integration. European Center for Peace and Development (ECPD) - Belgrade. -2014. - Р. 177-183.

исторических наук, заведующий сектором этнополитических конфликтов Института Европы РАН, П. Е.Кандель14.

Значительный вклад в изучение Евразийского союза в контексте культурной и политической альтернативы ЕС в случае Сербии внесли статьи Ю.С. Новопашина, Е. Примакова и И.А. Тарасевича15.

Экономические сербско-российские отношения и тенденции развития сотрудничества в данном направлении подробно исследовала в своих работах М. А. Максакова16. В публикации Г. Кириллова освещается современный этап сербско-российского сотрудничества в энергетической сфере 17. Значимым ориентиром для исследования проблематики нестабильности и конфликтности Балканского региона послужили выводы диссертации П.С. Соколовой18.

Комплексный анализ сербско-российских отношений в контексте региональной безопасности на Балканах потребовал также изучения работ сербских и западных авторов по вопросу исследования.

Что касается исследований сербских ученых, то наибольший интерес по данной тематике представляет книга сербского ученого-историка М.

14 Кандель П. Е. Европа: новые реалии. Сербия между Косово, ЕС и Россией // Мировая экономика и международные отношения. 2009. № 1. С. 52-60. URL: http://naukarus.com/cerbiya-mezhdu-kosovo-es-i-rossiey (дата обращения:29.03.2016); Кандель П. Е. Балканские интересы России: подлинные и мнимые // Россия на Балканах: науч. докл. / Моск. Центр Карнеги. Вып. 8. М., 1996; Кандель П.Е. Подозрительная кардиограмма, или Кризис доверия // Власть. 2015. № 3. C. 161-166.

15 Новопашин Ю.С. Новая региональная идентичность центрально-европейских стран // Центральная Европа в поисках новой региональной идентичности // Международный исторический журнал. 2000. № 11. С. 6-35; Primakov J. Svet bez Rusije? Cemu void politicka kratkovidost // Sluzbeni glasnik i Fakultet bezbednosti. Beograd, 2010. C. 112-115; Тарасевич И.А. Православие као фактор зближавааа Републике Србще и Евроазщског економског савеза: Уставно-правни аспекти, Србща и Евроазщски савез-Центар академске речи. Београд, 2016. С. 44-51.

16 Максакова М. А. Реалще и перспективе економске сарадае Русще и земала Западног Балкана: зборник радова «Балканско раскршЙе-БиХ измену евроатланских и евроазщских интеграцща». Banjaluka, 2013. С. 174-179; Максакова М.А. Тенденции развития экономического сотрудничества России и стран Западных Балкан: дис. ... канд. экон. наук / МГИМО. М., 2014. 257 с.; Максакова М.А. Внешнеэкономическое сотрудничество России и Сербии: Состояние и перспективы развития // Российский внешнеэкономический вестник. 2014. № 1. С. 104-116; Максакова М. А. Возвращение России на Балканы. Экономический аспект // Обозреватель: научно-аналит. журнал / Ин-т диаспоры и интеграции (Ин-т стран СНГ). 2014. № 9. С. 50-63.

17 Кириллов Д. Славянский нефтегазовый союз // Международная жизнь (Нефть в XXI веке: спецвыпуск). URL: http://interaffairs.ru/lukoil.php (дата обращения:09.09.2017).

18 Соколова П.С. Балканский регион и европейская безопасность: актуальные проблемы и пути их решения: М., 2007. 199 с.

Йованович19, которая является комплексным анализом и систематизированным обзором сложных взаимоотношений сербского и русского народов с XII до XXI в. В книге затрагивается чрезвычайно важный историографический вопрос, касающийся сербско-российский отношений, которые являются непрерывными на протяжении всего своего существования. Эти отношения были проанализированы в различные хронологические этапы: эпоху спорадических контактов (XII-XV вв.), эпоху духовных связей (XV-XVII вв.) и эпоху политического взаимодействия (XVIII-XXI вв.).

Помимо этой книги, интерес представляет антология М. Йовановича «Срби о Русщи и Русима: од Елизавете Петровне до Владимира Путина (17502010)», где показываются пути восприятия России и русских в сербском обществе в современный период20. М. Йованович в своих статьях уделяет особое внимание культурным и духовным контактам, связям и сотрудничеству Сербии и России, а также отношению сербов к России и русским21.

Отдельные аспекты, поднятые в настоящей работе, исследовались в монографии C. Милосавлевича «Русща и «Мир» (Стратегща безбедности Руске Федерацще: Геополитички, енергетски и во]ни аспекти)» 22 , являющейся переработанной и адаптированной для широкой общественности докторской диссертацией на тему «Энергетические и военные аспекты стратегии безопасности Российской Федерации в контексте современного международного порядка и отношений к Республики Сербии». Это достаточно большое научное исследование (более 500 страниц и больше 1260 сносок), в котором с применением комплексного междисциплинарного подхода помимо

19 Joeanoeuh М. Срби и Руси 12-21 век (Исторща односа). Београд: Народна библиотека Србще, 2012. 254 с.

20JoeaHoeuh М. Срби о Русщи и Русима: Од Елизавете Петровне до Владимира Путина (17502010): антологща, (прире^ивач). Београд, 2011. 857 с.

21 Jovanovic M. U senci gasa i politike: kulturni i duhovni kontakti, veze i saradnja Srbije i Rusije // Odnosi Srbije i Rusije na pocetku XXI vijeka / Z.N. Petrovic (ur.); ISAC Fond. Beograd, 2010. S. 185-187; Joeanoeuh М. Две Русще: о два доминантна дискурса Русще у српс^ jавности // Односи Србще и Русще на почетку 21 века. Београд, 2010. С. 13-40.

22 Мuлoсaвлевuh С. «Русща и «Мир» (Стратегща безбедности Руске Федерацще: Геополитички, енергетски и во^и аспекти)» / Академска мисао - Иновациони центар Факултета безбедности Универзитета у Београду. Београд, 2014. 544 с.

стратегии безопасности современной России рассматриваются тенденции российского влияния на Европу, в том числе и на Сербию, в геополитических, энергетических и военных аспектах.

Очень важными источниками информации являются научные работы, относящиеся к определенным аспектам предмета исследования, таким как экономическое и энергетическое сотрудничество Сербии и России, опубликованные в последние годы в сербских научных журналах.

С. Бабич 23 , А. Поморцев 24 , Я. Симич 25 и А.А. Яскова 26 изучали экономические интересы между славянскими странами, а также экономические и энергетические аспекты стратегического партнерства Сербии и России.

Среди многочисленных сербских авторов также выделяются научные труды М. Буркович27, Р. Вукадинович28, А. Гайич29, С. Джукич, М. Джуркович, Д. Петрович30, Ж. Петрович31, Д. Релич32, Д. Сречко33, в которых исследуются явления, процессы и перспективы, связанные с сербско-русскими отношениями стратегического партнерства.

М. Кнежевич34, Б. Радун35 и Д. Штавлянин36 анализировали последствия

23 Бабик Б.С. Економски односи ме^у словенским землама // Матице српске за друштвене науке: зборник. Нови Сад, 2009. С. 7-19.

24 Поморцев А. Енергетски споразум Србще и Русще, две стране медале // Петровик Ж. (прир.) Односи Русще и Србще на почетку XXI века / Исак Фонд. Београд, 2000. С. 163-167.

25 Simic J. Ekonomski aspekti strateskog partnerstva Srbije i Rusije // Novi vek. 2014. Br. 6 (Februar). S. 18-29.

26 Jaskova A.A. Balkan, Evropska unija i Rusija - Ekonomski interes i saradnje // Medunarodni casopis za primenjenu ekonomiju. Beograd: Megatrend, 2006. С. 61-67.

27 Ъурковик М. Савремена руска сполна политика и Србща на почетку 21 века // Култура Полиса. Бр. 17. Удружеае за политичке науке Србще / Огранак у Новом Саду. Нови Сад, 2012. С. 2-26.

28 Vukadinovic R. Balkan u Ruskoj politici // Rusija i Zapadni Balkan. Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung, 2014. С. 5-19.

29 Га]ик А. Перспективе српско-руских одноcа у контексту светске кризе // Национални интерес. Београд: Институт за политичке студще, 2012. Бр. 2. С. 64-68.

30 Петровик Д. Русща и Европа / Институт за ме^ународну политику и привреду. Београд, 2010; Интеграциони процеси на постсов]етском простору. Београд: Издавачка куйа «Пеший и синови», 2010. 347 с.; Петровик Д. Сполна политика Русще на европском правцу // Национални интерес. Београд, 2009. Бр. 1-2 / ИПС. С. 163-182.

31 Петровик Ж. Руско-српско стратешко партнерство: садржина и домаша] // Односи Србще и Русще на почетку 21 века: зборник / ИСАК Фонд, Центар за ме^ународне и безбедоносне послове. Београд, 2010. С. 1-17.

32 Reljic D. Russlands Rückkehr auf den Westlichen Balkan [Rusija i Zapadni Balkan] // SWP-Studien. Berlin, 2009. Juli. S. 1-42.

33 Srecko D. Odnosi Srbije sa Rusijom - osvrt na postjugoslovenski (postsovjetski) period // Izazovi spoljne politike Srbije: zbornik radova. Beograd: Stiftunf Friedrich Ebert; Evropski pokret Srbija, 2015. С. 23-30.

34 Кнежевик М. Србща и Русща, савремене геоекономске и геополитичке дилеме. Београд: ИПС, 2009.

35 Радун Б. Русща и Балкан преко Београда / Центар за развоj ме^ународне сарадае. Београд.

восстановления власти Российской Федерации для международного положения Республики Сербии, современные геоэкономические и геополитические дилеммы Сербии.

Все перечисленные исследователи считают, что изучение вопросов, касающихся сербско-российских отношений в контексте региональной безопасности на Балканах, - очень актуальная проблема, которая может иметь серьезные последствия для решения сербского вопроса и безопасности Балканского региона.

Развитие Сербии как части Евразии представлена в публикациях многих сербских ученых. Важная информация касательно перспективы Сербии в Евразийском союзе была почерпнута из сборника научных работ «Србща и Евроазщски савез»37. Р. Вахитов в своей работе рассматривает развитие Балкан в исследованиях евразийских ученых38. Д. Муза утверждает, что у сербов и русских общая историческая судьба и что возможна интеграция Сербии в структуру российско-евразийской цивилизации39. З. Милошевич занимался исследованием вопроса о Евразийском Союзе в программах сербских парламентских политических партий40. Н. Вукович41 исследовал Сербию и стратегические направления действий в возможной войне НАТО и ОДКБ. Б. Баль42, Д. Вукасович43, М. Кнежевич44, В. Кршлянин45, С. Перич46,

Похожие диссертационные работы по специальности «История международных отношений и внешней политики», 07.00.15 шифр ВАК

Список литературы диссертационного исследования кандидат наук Пеич Индиана, 2018 год

СПИСОК ИСТОЧНИКОВ И ЛИТЕРАТУРЫ I Источники

1.1. Нормативно-законодательные акты На русском языке

1. Военная доктрина Российской Федерации (принята 24 декабря 2014 Указом Президента РФ Пр-2976). http://www.kremlin.ru/events/president/news/47334 (дата обращения: 08.09.2017).

2. Декларация о стратегическом партнерстве между Российской Федерацией и Республикой Сербией (Сочи, 24 мая 2013 г.). URL: http://docs.cntd.ru/document/499035793 (дата обращения: 01.11.2017).

3. Концепция внешней политики РФ 2000 / утв. Президентом Российской Федерации 28 июня 2000 года // Российская газета. 2000. 11 июля

4. Концепция российской внешней политики 2008 / утв. Президентом РФ 15 июля 2008 года. URL: http://www.kremlin.ru/acts/news/785 (дата обращения: 20.02.2017).

5. Концепция внешней политики РФ 2013 / утв. Президентом РФ 12 февраля 2013). URL: http://www.mid.ru/foreign_policy/official_documents/-/ asset_publisher/CptICkB6BZ29/content/id/122186.

6. Концепция внешней политики РФ 2016 / утвержд. Президентом Российской Федерации В.В.Путиным 30 ноября 2016 г., URL: http://www.mid.ru/foreign_policy/news/asset_publisher/cKNonkJE02 Bw/content/id/2542248 (дата обращения: 03.01. 2017).

7. Программа эффективного использования на системной основе внешнеполитических факторов в целях долгосрочного развития Российской

Федерации (продолжение), 24.05.10. URL: https://anitra-riga.livejournal.com/6352.html (дата обращения: 20.10.2016).

8. Соглашение между Правительством Республики Сербии и Правительством Российской Федерации о сотрудничестве в нефтяной и газовой промышленности. URL: http://www.mid.ru/foreign_policy/international_contracts/2_contract/-/storage-viewer/bilateral/page-123/45601 (дата обращения: 21.03.2017).

9. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о поставках природного газа из Российской Федерации в Республику Сербию. 22.11.2012 // Бюллетень международных договоров. 2014, август. № 8. С. 60-63. URL: http://www.pravo.gov.ru (дата обращения: 21.03.2017).

10. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии об условиях взаимных поездок граждан Российской Федерации и граждан Республики Сербии. URL: http://www.mid.ru/foreign_policy/international_contracts/2_contract/-/storage-viewer/bilateral/page-111/45281 (дата обращения: 16.04.2017).

11. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о предоставлении Правительству Республики Сербии государственного экспортного кредита от 11 января 2013. URL: www.mid.ru/foreign_policy/international_contracts/2_contract/-/storage-viewer/bilateral/page-6/51892 (дата обращения: 26.03.2017).

12. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о предоставлении Правительству Республики Сербии государственного финансового кредита. 10 апрель 2013 г. Moсква. URL: http://ambasadarusije.rs/data/uploads/Soglasheniya/2013_goskredit.pdf (дата обращения: 27.03.2017).

13. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о взаимном признании и эквивалентности

документов об образовании и ученых степенях. 10 апрель 2013 г. Москва. URL: http://ambasadarusije.rs/data/uploads/Soglasheniya/2013_obraz.pdf (дата

обращения: 27.03.2017).

14. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о статусе российских воинских мемориалов на территории Республики Сербии и сербских воинских мемориалов на территории Российской Федерации. Москва. 10 апрель 2013 г. URL: http://ambasadarusije.rs/data/uploads/Soglasheniya/2013_memorialy.pdf (дата обращения: 27.03.2017).

15. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о международном автомобильном сообщении. (Белград. 23. 03. 2011 г.) URL: https ://www.mintrans.ru/ documents/detail.php?ELEMENT_ID= 16303&list=23655,2 2084,18513,16303,17335,16908,16909,15598,15599,15600 (дата обращения: 18.04.2017).

16. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о научно-техническом сотрудничестве. (Белград. 23.03.2011) URL: http://www.mid.ru/foreign_policy/international_contracts/2_contract/-/storage-viewer/bilateral/page-74/44894 (дата обращения: 27.05.2017).

17. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о военном сотрудничестве между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о военном сотрудничестве. Белград, 13.11.2013. URL: http://ambasadarusije.rs/data/uploads/ Soglasheniya/2013_voenn.pdf (дата обращения: 03.08.2017).

18. Соглашение между Правительством Российской Федерации и Правительством Республики Сербии о военно-техническом сотрудничестве. 16.10.2014. Федеральная служба по военно-техническому сотрудничеству (ФСВТС России). URL:

http://www.fsvts.gov.ru/materials/97E3612ADED27B8343257DCD0029C35B.html (дата обращения: 05.11.2016).

19. Соглашение между федеральным правительством Союзной Республики Югославии и Правительством Российской Федерации о свободной торговле между Союзной Республикой Югославией и Российской Федерацией // Международные договоры: официальный вестник СРЮ. 2001. № 1. C.10.

20. Соглашение о сотрудничестве между МТТП и хозяйственной палатой столицы Сербии. Белград. 5 октября 2016г. URL: http://moscow.tpprf.ru/ru/news/157405/ (дата обращения: 27.05.2017).

21. Федеральная таможенная служба. Статистика внешней политики. Сербско-российский товарооборот. URL: http://www.customs.ru/index.php?option=com_newsfts&view=category&id=125&It emid=1976 (дата обращения: 12. 02. 2018)

22. Федеральная служба Российской Федерации по контролю за оборотом наркотиков. URL: https://web.archive.org/web/20161209020303/http://www.fskn.gov.ru/ (дата обращения: 12.06.2017).

23. Устав Организации Объединенных Наций и Статут Международного суда. Сайт ООН. URL: http://www.un.org/ru/charter-united-nations/index.html (дата обращения: 03.01.2017)

На сербском языке

24. Национална стратегща Србще за приступаае Србще и Црне Горе Европско] унщи. Влада Републике Србще. Канцеларща за придруживаае Европско] унщи. септембар 2005 г. URL: http ://www.parlament. gov.rs/upload/ documents/seio/NAC_STRAT_UNDP_2006_gl edanje.pdf (дата обращения: 02.12.2016).

25. Резолуцща Народне скупштине о заштити суверенитета, територщалног интегритета и уставног поретка Републике Србще. децембар 2007 г. URL:

http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=80729 (дата обращения: 04.03.2017).

26. Резолуцща скупштине Србще о приступаау Србще ЕУ. окт. 2004 г. URL: http://www.nspm.rs/dokumenti/rezolucija-skupstine-srbije-o-pristupanju-srbije-eu.html (дата обращения: 24.07.2017).

27. Споразум измену Владе Републике Србще и Владе Руске Федерацще о сарадаи у области нафтне и гасне привреде", од 25.01.2008 г. URL: http://www.srbija.gov.rs./vesti/specijal.php-?-id=100983 (дата обращения: 03.04.2017).

28. Стратегща Националне Безбедности Републике Србще, 2009, Министарство одбране Републике Србще, Београд. URL: http ://www.mod. gov.rs/multimedia/ file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/ Strategi ja%20nacionalne%20bezbednosti%20Republike%20Srbije.pdf (дата обращения: 01.11.2017).

29. Стратегща одбране Републике Србще. Београд, октобар 2009 г. URL:http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/St rategija%20odbrane%20Republike%20Srbije.pdf (дата обращения: 06.08.2016)

30. Nacrt Strategije Razvoja Energetike Republike Srbije za period do 2025. god. sa projekcijom do 2030. god. (2012) // Energetski portal Srbije. URL: https://www.energetskiportal.rs/regulativa/propisi/strategije/ (дата обращения: 03.01.2017)

31. Protokoli izmedu Vlade RS i Vlade RF o izuzecima iz rezima slobodne trgovine i pravilima o odredivanju zemlje porekla robe / Трговинско-индустрщска комора Руске Федерацще, Представништво у Србщи и Црно] Гори. 28.08.2000. URL: http://www.tikrf.org/sporazumi (дата обращения: 03.04.2017).

32. Ustav Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije", preambula, alineja VII, Sluzbeni list Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije, godina XXX, broj 9, Beograd, 21. februar 1974.

На английском языке

33. European Security Strategy, SCADPLUS, September 4, 2006.

34. Justice Report, 10 Juni 2013, Seseljev cilj bila "Velika Srbija", Radosa Milutinovic, BIRN BiH Haag. URL: http://wwwjustice-report.com/bh/sadrzaj-Clanti/seseljev-cilj-bila-velika-srbija#sthash.M6lmKaqU.dpuf (дата обращения: 12.08.2015).

35. The National Security Strategy of United States of America, White House, March 2006. URL: https://georgewbush-whitehouse.archives.gov/nsc/nss/2006/ (дата обращения: 12.02.2016)

Делопроизводственные источники

На русском языке

33. Аналитичес^я ассоциация ОДКБ, Круглый стол «Новые вызовы безопасности в Европе и Евразии и роль Сербии» Белград URL: http://odkb -c sto. org/ news/detail. php ?ELEMENT_ID=4656&SECTION_ID=91 (дата

обращения: 18.10.2017).

На сербском языке

35. Руско-српски бизнис форум (Москва, 26-28. октобар 2015. г.). URL: http://www.srpsko-rusko.com/привреда/руско-српски-бизнис/форум (дата обращения: 11.07.2017).

36. Руско-српски привредни форум отворен у Београду // Амбасада Русще у Србще. 5.03.2014. URL: http://www.ambasadarusije.rs/sr/vesti/rusko-srpski-privredni-forum-otvoren-u-beogradu (дата обращения: 11.07.2017).

37. ТреЬа изложба «Expo/RussiaSerbia2016» у Београду // Восток.рс. URL: http ://www.vos-tok.rs/

index.php?option=btg_novosti&catnovosti=6&idnovost=85112&Treca-izlozba-%C2%ABEXPO-RUSSIA-SERBIA-2016%C2%BB-u-Beogradu (дата обращения: 12.07.2017).

На английском языке

38. Communiqué of the Steering Board of the Peace Implementation Council, 2 December 2015. URL: http://www.ohr.int/?p=68880. (дата обращения: 21.10.2017).

39. European Commision. Commision staff working document. Serbia 2016 Report. Accompanying the document Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions 2016 Communication on EU Enlargement Policy. Brussels, 9.11.2016 URL: https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/ sites/near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_serbia.pdf. (дата обращения: 14.10.2017).

40. Final Declaration by the Chair of the Paris Western Balkans Summit. Paris. 4th July, 2016. URL:https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/ sites/near/files/pdf/policy-highlights/regional-cooperation/20160713-01.final-declaration-by-the-chair-of-the-paris-western-balkans-summit.pdf. (дата обращения: 20.10.2017).

41. United Nations A/RES/63/3, Sixty-third session, Agenda item 71, General Assembly Distr.: General, 8 October 2008, Resolution ad opted by the General Assembly. URL: http://www.securitycouncilreport.org/atf/cf/%7B65BFCF9B-6D27-4E9C-8CD3-CF6E4FF96F-F9%-7D-/Kos%20A%20RES63%203.pdf (дата обращения: 12.02.2017).

42. United Nations S/2016/666, Security Council Distr.: General 29 July 2016, Report of the Secretary-General on the United Nations Inter im Administration Mission in Kosovo. URL: http://www.securitycouncilreport.org/atf/cf/%7B65BFCF9B-6D27-4E9C-8CD3-CF6E4FF96FF9%-7D/s_2016_666.pdf (дата обращения: 22.01.2017).

43. What's in Blue: Insights on the Work of the Security Council, 9 November 2015. URL: http://www.whatsinblue.org/2015/11/01-week/ (дата обращения: 02.10.2017).

Публицистические источники

1. Еремич В. Духовна нит Срба и Руса. 2011. 01 апр. URL: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/868864/duhovna-nit-srba-i-rusa.html. 2011. 1 апр. 2011 (дата обращения: 02.02.2017).

2. Конузин А.В. Интервью посла России в Сербии // Данас (сербская газета). 2012. 15 сент. (дата обращения: 06.02.2017).

3. Коштуница В. Интервью // Независимая газета. 2003. 13 января. URL: http://www.ng.ru/dipkurer/ 2003-01-13/9_kosovo.html (дата обращения: 26.06.2017).

4. Лавров C.B. Выступление Министра иностранных дел России на XV Ассамблее Совета по внешней и оборонной политике (17 марта 2007 г.). URL: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/ Naucno - strucni casopis za drustvene i prirodne nauke 17.

5. Лавров C.B. Выступление Министра иностранных дел России на XV Ассамблее Совета по внешней и оборонной политике, 17 марта 2007 г. URL: http://www.mid.ru/brp_4.nsfZ/Naucno-

strucni_Casopis_za_drustvene_i_prirodne_nauke_17 (дата обращения: 08.01.2017).

6. Примаков E. Интервью // Независимая газета. 1998. 30 мая. С. 6.

7. Примаков Евгений. Интервью // Известия. 1996. 6 марта.

8. Путин в третьей части серии о Путине из четырех частей ("Россия и Запад" / BBC2, 2012).

9. Путин В. Мюнхенская речь: Выступление и дискуссия на Мюнхенской конференции по вопросам политики безопасности (10 февраля 2007 г., Мюнхен). URL: http://special.kremlin.ru/events/president/transcripts/24034 (дата обращения: 28.04.2017.

10. Путин В. интервью В. Путина в фильме канала BBC "Россия и Запад". 2012, февраль. URL: (https://www.youtube.com/watch?v=kL_eS94NTQw) (дата обращения: 12.21.2016).

11. Путин: Россия всегда будет воспринимать Сербию как самого близкого союзника, 17.10.2014. URL: http://www.pravoslavie.ru/74387.htm (дата обращения: 30.04.2017).

12. Чепурин А.В. Комментарии Посла России в Сербии А.В. Чепурина / ИТАР -ТАСС. 30 июня 2014 г.

13. Бор^ужа Н. Постов механизам за улазак Србще у ОДКБ, али одлука о томе ]е суверено право Срба, политика Запада ]е да подели словенске народе. НСПМ. Београд, 2016.

14. Министар одбране Србще: Сарадаа са ОДКБ, неЬемо у НАТО, Зоран Ъор^евиЬ // Србин. Инфо. URL: http://srbin.info/2016/04/27/ministar-odbrane-srbije-saradnja-sa-odkb-necemo-u-nato (дата обращения: 12.09.2017).

15. Milorad Dodik - Amerikanci i Britanci zele da sruse vlast u Republici Srpskoj. Dоkumentarne emisije Balkan. 09.02.2015. URL: https://www.youtube.com/watch?v=oBMPIiYSqdU (дата обращения: 09.06.2017).

16. Rogozin: Mozete u Nato bez kosova, 6. februar 2010. URL: http://www.b92.net/info/vesti/index.

php?yyyy=2010&mm=02&dd=06&nav_id=409229 (дата обращения: 03.03.2016). На английском языке

17. Seselj V. Profile: Vojislav Seselj, BBC. 7 ноября 2007 г. URL: http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/ 2317765.stm (дата обращения: 19.02.2017).

18. Speech made by President of the Russian Federation Vladimir Putin in Area of Deployment of Russian Military Contingent of International Peacekeeping Force in Kosovo, Pristina, June 17, 2001. URL: http://missions.itu.int/~russia/Bull/2001/25-2106B.htm (дата обращения: 15.01.2016).

19. UN, Security Council meets in emergency session following Kosovo's independence, with members sharply divided on issue, SC/9252, 18 February 2008. URL: http://www.un.org/press/en/2008/ sc9252.doc.htm (дата обращения: 14.07.2015).

20. United Nations / Security Council, S/PRST/2005/51 Distr.: General 24, October 2005, Statement by the President of the Security Council. URL: http://www.securitycouncil-report.org/atf/cf/%7B65BFCF9B-6D27-4E9C-8CD3-

CF6E4FF96FF-9%7D/Kos%20SPRST%-20-20-05%2051.pdf (дата обращения: 08.04.2016).

Литература На русском языке

1. Аксаков И.С. Сочинения. Т. 2. Славянофильство и западничество. 1860 -1886. Статьи из "Дня", "Москвы", "Москвича" и "Руси". М., 1886. 787 с.

2. Бестужев И. В. Борьба в России по вопросам внешней политики 1906-1910. - М.: Изд-во Акад. наук СССР, 1961. - 406 с.

3. Бешлин М. Руссофильство на выборах в Сербии - традиция или новый тренд. URL: http://glob-news.com/rysofilstvo-na-vyborah-v-serbii-tradiciia-ili-novyi-trend.html (дата обращения: 15.04.2017).

4. Бокерия С.А., Диева А .А. Опыт информационной пропаганды в СССР как инструмент мягкой силы // Вестник РУДН. Сер.: История России. 2015. № 5. С. 81-89.

5. Бондарев Н. В. Русская Сербия. М.: Российский институт стратегических исследований, 2016. С.125.

6. Бондарев Н.В. Парадоксы косовской „независимости" // Проблемы национальной стратегии - M.: РИСИ.2013. № 3 (18). С. 47-66.

7. Бондарев Н.В. Россия и Республика Сербская: история отношений, перспективы сотрудничества // Проблемы национальной стратегии. M.: РИСИ. 2016. № 3 (36). С. 9-25.

8. Бондарев Н.В. Косовский вопрос после выборов 2012 г. в Сербии: новые политики, старые проблемы // Проблемы национальной стратегии. M.: РИСИ. 2014. № 3 (24). С. 110-125.

9. Бондарев Н. В. Балканский регион в современной геополитике. URL: https://www.youtube.com/wateh?time_contmue=913&v=mO6EQK55Ttk (дата обращения: 04.04.2017)

10. Бусыгина И. М. Концептуальные основы европейского регионализма // Регионы и регионализм в странах Запада и России: учебник. М., 2001. С. 7-15.

11. Виппер Р.Ю. История древнего мира. М.: Республика, 1994. C.10.

12. Волков Ю.Г. Региональные исследования / под ред. Ю.Г. Волкова. Ростов н/Д: Феникс, 2002. C. 448.

13. Военную авиацию Сербии спасет Россия // РИА Новости. 22 декабря 2016. URL: https://www. vz.ru/politics/2016/12/22/850787.html (дата обращения: 21.02.2017).

14. Гайич С. Русский вопрос: Сербия под напором Запада // Царьград-ТВ. 28.01.2016. URL: https://www.youtube.com/watch?v=G2LFA5x8ou8 (дата обращения: 02.02.2017).

15. Глинкина С.П., Орлик И.И. Россия и Центрально-Восточная Европа: Трансформация в конце XX - начале XXI вв.: в 2 т. М.: Наука, 2005. C. 357.

16. Грабар-Китарович Колинда. Что такое регион? // TANJUG (интернет-портал). 2016. 19 февраля.

17. Гринберг Ф.Б. Сербско-российские отношения: история трансформации и перспективы сотрудничества на современном этапе // Историческая и социально-образовательная мысль. 2015. T. 7. № 5. Ч. 1. С. 29-33.

18. Гуськова Е. Балканы как основа нового миропорядка // Русский Дом. 2009. 22 марта.

19. Гуськова Е. Выступление на научных чтениях, посвящённых 80-летию со дня рождения профессора В. Г. Карасёва 2 февраля 2002 г. // Югославянская история в новое и новейшее время. М.: МГУ, 2002. С. 70-82.

20. Гуськова Е. Сербия перед решающими испытаниями. 18.06.2015 // Фонд Стратегической Культуры. URL: http://m.fondsk.ru/news/2015/06/18/serbia-pered-reshajuschimi-ispytanijami-33891.html

21. Гуськова Е., Задохин А. Политика России на Балканах после Милошевича // Обозреватель. URL: http://observer.materik.ru/observer/N10-11_00/10-11_09.htm

22. Гуськова Е.Ю Уроки балканского кризиса для России // Звенья: материалы Круглого стола «Россия вновь на Балканах» Фонда исторической перспективы. М., 2006. № 1. С.15-25.

23. Гуськова Е.Ю. Агрессия НАТО 1999 г. против Югославии и процесс мирного урегулирования. М.: Индрик, 2013. 304 с.

24. Гуськова Е.Ю. Балканы как основа нового миропорядка // Русский дом. 2009. № 3. С. 20-22.

25. Гуськова Е.Ю. Борьба за независимость Косова: интриги США против России и Сербии // Труд и социальные отношения. 2012. № 6. С. 142-151.

26. Гуськова Е.Ю. Геополитические аспекты современного балканского кризиса // Славянский мир в третьем тысячелетии. Славянская идентичность — новые факторы консолидации. М., 2008. С. 44-50.

27. Гуськова Е.Ю. Есть ли Балканы среди приоритетов внешней политики России? // Фонд стратегической культуры. 2009. 9 февр. URL: http://kosovo.fondsk.ru/print.php?id=1155 (дата обращения: 15.06.2016).

28. Гуськова Е.Ю. История югославского кризиса (1990-2000). М.: Русское право/ Русский национальный фонд, 2001. 720 с.

29. Гуськова Е.Ю. Косовский театр дипломатический действий и Россия // Родная Ладога. 2012. № 2. С. 106-115.

30. Гуськова Е.Ю. Кризис в Косово: история и современность // Новая и новейшая история. 1999. - № 5. С. 26-51.

31. Гуськова Е.Ю Наши миротворцы на Балканах / отв. ред. Е.Ю. Гуськова. М.: Индрик, 2007. - 360 с.

32. Данилевский Н.Я. Россия и Европа. М.: Книга, 1991. 576 с.

33. Дугин А. Проект «Евразия», «Яуза». М.: Эксмоа, 2004. 512 с.

34. Дружинина Е.И. Кючук-Кайнарджийский мир 1774 - его подготовка и заключение. М., 1955.

35. Задохин А.Г. Кризис балканской региональной идентичности 80 -х годов Х1Х века в отражении газеты Русь» Обозреватель - Observer. - №12. -2015.

36. Задохин А.Г. Панславистичекая доктрина и русское национальное сознание. // Дипломатическая служба.- №3.-2015.

37. Задохин А.Г. Панславистская доктрина и русские славянофилы Обозреватель- Observer.- № 12 (299).- 2014.- C.6-14.

38. Задохин А.Г., Чиджиев Б. Геополитика симбиоза центр-периферия и перспектива многополярного мира Геополитический журнал.-№1 (13).-2016. -С. 55-63.

39. Задохин А.Г. Внешняя политика и национальная культура. Дипломатическая служба. М.: Панорама. - 2013. - С.63-68.

40. Задохин А., Гуськова Е. Политика России на Балканах после Милошевича // Обозреватель. 10.11.2009. URL: http://observer.materik.ru/observer/N10-11_00/10-11_09.htm (дата обращения: 05.08.2017)

41. Ивашов Леонид, лекция на факультете политических наук в г. Баня Луци, Республика Сербская, 7 ноября 2012 г.

42. Кандель П. E. Балканские интересы России: подлинные и мнимые // Россия на Балканах: науч. докл. / Моск. Центр Карнеги. Вып. 8. М., 1996.

43. Кандель П. Европа: новью реалии. Сербия между Косово, ЕС и Россией // Мировая экономика и международные отношения. 2009. № 1. С. 52-60. URL: http://naukarus.com/cerbiya-mezhdu-kosovo-es-i-rossiey (дата обращения: 29.03.2016).

44. Кандель П. Почему на выборах в Сербии побеждают стороники ЕС и НАТО? // Русский ответ. 26 апреля 2016 (телеканал "Царьград").

45. Кандель П.Е. Подозрительная кардиограмма, или Кризис доверия // Власть. 2015. № 3. C. 161-166.

URL: https://regnum.ru/news/1867147.html (дата обращения: 12.09.2017)

46. Качалин Константин. Балканский маршрут для наркотиков. 18 ноября 2014,

47. Каширина Т.В., Воробьев С.В., Курбацкий В.А. Сербские параллельные структуры власти как один из элементов процесса урегулирования Косовского конфликта в нач.ХХ1 в. // Вестник Дипломатической академии МИД России. Россия и мир. -№ 2. - 2016. C. 87-97.

48. Кириллов Д. Славянский нефтегазовый союз // Международная жизнь (Нефть в XXI веке: спецвыпуск). URL: http://interaffairs.ru/lukoil.php

49. Косовские сербы хотят стать российскими. 15.11.2011. URL: http://www.infpol.ru/news/society/99588-kosovskie-serby-khotyat-stat-rossiyskimi/ (дата обращения: 26.12.2016).

50. Коштуница В. Интервью // Независимая газета. 2003. 13 янв. URL: http://www.ng.ru/dipkurer/2003-01-13/9_kosovo.html (дата обращения: 02.05.2016).

51. Куликова Н.В., Фейт Н.В. (отв. ред.). Внешнеэкономические связи стран Центральной и Юго-Восточной Европы: последствия трансформации для России / Ин-т экономики РАН. М., 2008. С. 8-9.

52. Ламанский В. Геополитика панславизма / Инст. русской цивилизации. М., 2010. С. 237-238.

53. Ламанский В.И. Об историческом изучении греко-славянского мира в Европе / Исслед. Владимира Ламанского. СПб.: Тип. Майкова, 1871. - [1], IV. C. 316.

54. Латков А.С. Балканское направление внешней политики ФРГ: дис. ... канд. ист. наук / РУДН. М., 2015.

55. Лобанов М. Отношения России и Сербии: Новое содержание старых форм // Современная Европа. 2014. № 2. С. 91-105.

56. Лукин А.Л. Теория комплексов региональной безопасности и Восточная Азия: регионоведческие исследования // Ойкумена: научно-теоретический журнал. 2011. № 2(17). С. 3.

57. Лукин А.Л. Теория комплексов региональной безопасности и Восточная Азия: регионоведческие исследования // Ойкумена: научно-теоретический журнал. 2011. № 2(17). С. 3.

58. Максакова М. Возвращение России на Балканы. Экономический аспект // Обозреватель: науч.-аналит. журнал / Ин-т диаспоры и интеграции (Ин-т стран СНГ). 2014. № 9. С. 50-63.

59. Максакова М.А. Внешнеэкономическое сотрудничество России и Сербии: Состояние и перспективы развития // Российский внешнеэкономический вестник. 2014. № 1. С. 104-116.

60. Максакова М.А. Тенденции развития экономического сотрудничества России и стран Западных Балкан: дис. ... канд. экон. наук / МГИМО. М., 2014. 257 с.

61. Манойлович Н. Трансформация внешней политики Сербии на современном этапе (европейское направление) / Дипломатическая академия Министерства иностранных дел Российской Федерации. М., 2017. С. 60.

62. Международные отношения: друзья и "враги" России / Аналитический "Левада-Центр", 08.06.2014. URL: http://www.levada.ru/eng/ (дата обращения: 30.08.2016).

63. Миллер подписал в Белграде соглашения о поставках газа в Сербию // Взгляд: деловая газета. 2013. 27 марта. URL: http://vz.ru/news/2013/3/27/6262-66.print.html (дата обращения: 02.04.2017).

64. Мосейкина М.Н. С.Г. Пушкарев и евразийство, Лев Николаевич Гумилев и современное евразийство: сборник статей, посвященных 100-летию ученого / под ред. А. Г. Коваленко, В. А. Цвыка. - М. : РУДН, 2013. С.100.

65. Нарочницкая Н. Наталия Нарочницкая: Развод Сербии и Черногории надолго парализует национальную волью двух народов. Росбалт, 22.05. 2006, URL: http://narotchnitskaya.com/in-archive/наталия-нарочницкая-развод-сербии-^html (дата обращения: 15.11.2017).

66. Нарочницкая Н. Наталья Нарочницкая: сербов судят в 10 раз больше остальных. 24 июля 2008, URL: https://www.vesti.ru/doc.html?id=196528 (дата обращения: 09.11.2017)

67. Нешич Б. Международно-правовые аспекты реализации совместных проектов Европейского Союза и Российской Федерации в энергетической сфере (на примере проекта "Южный поток": дис. ... канд. юрид. наук / Российский университет дружбы народов. М., 2016. 194 c.

68. Никифоров К.В. (в соавт.). Балканы в европейских политических проектах XIX—XXI вв. М.: Ин-т славяноведения РАН, 2014. 634 с.

69. Никифоров К.В. (в соавт.). Центральная и Юго-Восточная Европа. Конец XX — начало XXI в. Аспекты общественно-политического развития. М.; СПб.: Нестор — История, 2015. 480 с.

70. Никифоров К.В. Балканская политика России в конце XX - начале XXI вв. (устный доклад) // Кризисы в Восточной и Юго-Восточной Европе: причины, эволюция и последствия. XVIII-XX вв. Констанца (Румыния), 2012.

71. Новопашин Ю.С. Новая региональная идентичность центрально-европейских стран // Центральная Европа в поисках новой региональной идентичности // Международный исторический журнал. 2000. № 11. URL: htlp://www.history.machaon.ru. С.6-35.

72. Островский А. Это друг всего российского народа // Русская народная линия: информационно-аналитическая служба Ruskline.ru. URL: http://ruskline.ru/news_rl/2006/11/17/to_drug_vsego_rossijskogo_naroda/.

73. Отношения 12 век. История взаимоотношений России и Сербии. Краткая история Сербии. URL: http://www.plam.rU/hist/russkii_belgrad/p1.php#metkadoc11

74. Панарин И.Н. СМИ, пропаганда и информационные войны. Поколение, Москва, 2012. (глава 7 „Вторая мировая информационная война", раздел 7.5 "Вторая мировая информационная война и интеграция Евразии") URL: www.propagandahistory.ru/books/Igor-Panarin_SMI--propaganda-i-informatsionnye-voyny/45.

75. Пеич И. Идеологические предпосылки развития сербско-российских отношений // Вестник РУДН. Серия: Всеобщая история. М. 2017. № 3. С. 234240.

76. Пеич И. Исторические условия становления и развития сербско-российских отношений// Научно-исследовательский институт истории, экономики и права: Современная научная мысль. М. 2017. № 5. С.97-102.

77. Пеич И., Пеич И., Омо-Огбебор О. Д. Сербско-российские отношения в контексте восточного вектора интеграции Сербии // Научно-исследовательский институт истории, экономики и права: Современная научная мысль. М. 2017. № 5. С.102-106.

78. Пономарева Е.Г. Балканский вектор энергетической дипломатии России // Эксперты МГИМО. 2012. 25 дек. URL: https://gorchakovfund.ru/news/view/elena-ponomareva-balkanskiy-vektor-vneshney-politiki-rossii/ (дата обращения: 12.05.2017)

79. Пономарева Е.Г. Балканы и большая политика // Историки-слависты МГУ. Кн. 10. Славянский мир профессора Матвеева. М.: Родина-медиа, 2013. С. 377391.

80. Пономарева Е.Г. Балканы как зона (дез)интеграции // Развитие и экономика. 2013. № 5. С. 82-97.

81. Пономарева Е.Г. Балканы как точка бифуркации системы международных отношений // Вестник МГИМО-Университета. 2008. № 1. С. 14-24.

82. Пономарева Е.Г. Геополитическая битва вокруг Сербии // Полшша. 2013. Бр. 5. С. 281-286.

83. Пономарева Е.Г. Косовский прецедент // Российская Федерация сегодня. 2014. № 6. С. 50-52. URL: http://www.russia-today.ru/article.php?i=824.

84. Пономарева Е.Г. Края дуги нестабильности: Балканы — Центральная Азия. М.: Восток-Запад, 2010. 240 с. (в соавт.)

85. Пономарева Е.Г. Новые государства на Балканах. М.: МГИМО-Университет, 2010. 254 с.

86. Пономарева Е.Г. Политическое развитие постъюгославского пространства (внутренние и внешние факторы). М.: МГИМО-Университет, 2007. 236 c.

87. Пономарева Е.Г. Проект "Косово": мафия, НАТО и большая политика // De Conspiratione: колл. монография / сост. А.И. Фурсов. М.: КМК, 2013. C. 331522.

88. Шномарева Е. Схватка за Сербию // LiveJournal. URL: http://pravosudovs.livejournal.com/6447.html (дата обращения: 02.04.2017).

89. Пономарева Е.Г. Современная Россия: политические отношения и политические институты. М.: МИД РФ, МГИМО-Университет, 2006. C. 302.

90. Пономарева Е.Г. Энергетическая дипломатия России как фактор евразийской интеграции (на примере Сербии) // Србща и Евроазщски

геополитички простор / при ред. М. СтепиЬ, Ж. ЪуриЬ. Београд, 2013. С. 331349.

91. Пономарева Е.Г. Энергетическая составляющая Балканского кризиса // Международная жизнь (Нефть России в XXI веке: спецвыпуск). URL: http://interaffairs.ru/lukoil.php (дата обращения: 07.04.2017).

92. Пономарева Е.Г., Младенович М. Публичная дипломатия России: балканское направление // Международная жизнь. 2016. № 4. С. 151-166.

93. Пономарева Е.Г., Рудов Г.А. "Государство-бандит": Косово в мировой системе // Обозреватель (Observer). 2013. № 5. С. 67-76.

94. Расторгуев В.В. Не би само Срби хт]ели постати гра^анима Русще, веЬ и Руси // Политика. 2011. № 2 (децембар) / Факултет политичких наука Универзитета у Баао] Луци. С. 353.

95. Реснянский С. И. "Аксиология русской духовности и цивилизационный выбор России". Научно-практическая международная конференция // Экология культуры: сохранение духовно-эстетического наследия христианства в России и Европе. Санкт-Петербург, 26 мая 2017 г.

96. Решетникова О.Н. СССР, Восточная Европа и Вторая мировая война 19391941 // Российская академия наук, Институт славяноведения. М.: Наука, 2007. С. 263-264.

97. Романенко С.А. Казус Косово, европейский порядок и постсоветское пространство // Общественные науки и современность. 2009. № 3. С. 118-131.

98. Романенко С.А. Югославия, Россия и "славянская идея": Вторая половина XIX - начало XXI века: монография. М., 2002. С. 623.

99. Ромашов Ю.В. Геополитика России на Балканах и идея славянского единства // Вестник Саратовского государственного технического университета. 2012. № 1 (68). Т. 4. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7geopolitika-rossii-na-balkanah-i-ideya-slavyanskogo-edinstva (дата обращения: 23.03. 2017).

100. Ромашов Ю.В. Кризис идеи славянского единства в конце XIX - начале XX века в российском обществе // Вестник Саратовского государственного технического университета. 2012. № 1(68). Т. 4. С. 258-262.

101. Россия примет на обучение 85 студентов из Сербии. // Senica.ru. 6 марта 2016 г. URL: http://www.senica.ru/headlines/rossiya-primet-na-obuchenie-85-studentov-iz-serbii (дата обращения: 11.02.2017).

102. Российско-сербские экономические отношения. Досье. ТАСС: URL: http://tass.ru/info/4822331 http://tass.ru/info/4822331 (дата обращения: 02. 03. 2018)

103. Русская земля. 1908. 10. окт.

104. Русские средневековые источники (Нестор. Повесть временных лет, 12 век).

105. Славяне и Россия: Славяне и Россия в системе международных отношений: сб. ст. по материалам конф. «V Никитинские чтения. Славяне и Россия в системе международных отношении» (декабрь 2015 г. Институт славяноведения РАН). М., 2017. C. 320.

106. Соколова П.С. Балканский регион и европейская безопасность: актуальные проблемы и пути их решения: М., 2007. 199 с.

107. Стойичевич С. Практическое руководство по экспорту в Россию и Евразийский таможенный союз, 2014. URL: http://katehon.com/ru/article/serbiya-i-evraziyskiy-soyuz (дата обращения: 21.11.2016).

108. Сухарь А.А. Этнонациональный конфликт в Косово в контексте региональной безопасности на Балканах // Полис: журнал. Ростов н/Д: Южный федеральный университет, 2015. С. 158-173.

109. Труды Института славяноведения РАН 2007-2016 гг.: Библиографический указатель. М., 2017. C. 56.

110. Центральный государственный исторический архив Российской Федерации. Ф. 776. Оп. 32. Д. 132. Л. 311. Цит. по: Искендеров П.А. Балканский регион в системе европейской безопасности. URL:

http ://www.perspektivy.info/oykumena/europe/balkanskij_region_v_sisteme_jevrope jskoj_energobez opasnosti (дата обращения: 09.04.2017).

111. Фененко А.В. Балканский кризис: и российские внешнеполитические приоритеты // Pro et Contra. 2001. Осень. С. 60-61.

112. Хантигтон С. Столкновение цивилизаций. М. 2003. С.603.

113. Шабага А. В. Исторический субъект в поисках своего Я, М: РУДН. 2009. С.521.

114. Шмелев Б. А. Политика России по урегулированию косовского кризиса / Косово: прошлое, настоящее, будущее. Под ред. С. А. Романенко, Б. А. Шмелева, Ар. А.Улуняна, Н. К. Медена. СПб, 2012. C. 207-228.

115. Шмелев Б. А. Балканские «горки» // Мир перемен № 3., M. 2004. С. 41-53.

116. Шмелев Б. А. Внешняя политика новых независимых государств / Отв. ред. Б.А. Шмелёв. M.: ИЭ РАН.2015. С. 240.

117. Шмелев Б. А. Особенности формирования нового мирового порядка и внешняя политика России // Белая книга Института экономики РАН. М.: ИЭ РАН. 2014. С. 183-227.

118. Штоль В.В. НАТО: от регионального блока к глобальному доминированию // Обозреватель- Observer. № 11.2015. C. 5-23.

119. Штоль В.В. Европейский и Евразийский союзы: противостояние или сотрудничество? // Международная и региональная интеграции: перспективы и вызовы. М.: ИНФРА.2016. C. 88-94.

120. Штоль В.В. Европейский союз - надолго ли? //История и политические науки. Вестник МГОУ. № 1. 2016. С.32-41.

На сербском языке

121. Antonie S. "Putinizam" - ideja patriotske elite // Nova srpska politicka misao. 2009. 05. februar. URL: http://www.nspm.rs/prikazi/qputinizamq-ideja-patriotske-elite.html?alphabet=l. (дата обращения: 14.05.2016).

122. Bajagie M. Pojedinacna i socijetalna bezbednost // Bezbednost. Beograd, 2006. Vol. 48. Br. 2. S. 221-236.

123. Bliov M. ODKB — vise od vojnog saveza, Sputnik. 02.11.2015. URL: https://rs-lat.sputnik-news.com/anali-ze/201511021100733073/ (дата обращения: 14.08.2017).

124. Гускова J. Сaвремена сполна политика Русще на Балкану. Стагнацще и успони // Сварог. 2011 (Бааалука, Република Српска). № 2. С. 7-17

125. Danilevski N. Rusija i Evropa. Beograd: Nolit, Dosije, 2007. C. 116.

126. Djukanovic Dragan, Ladjevac Ivona. Prioriteti spoljnopoliticke strategije Republike Srbije. 2009. URL:http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2009/0025-85550903343D.pdf.

127. Dnevni List Danas, S.C. Beograd. 04. april 2016. URL: vljeno_jacanje_vojne_saradnje_srbije_i_odkb.56.html?news_id=318453#sthash.bAP J2Jct.dpuf.

128. Dugin A. Od Srbije i Srba vise nista ne zavisi // Pecat. 2010. 19 авг.

129. Dugin A. Osnovi geopolitike. Geopoliticka buducnost Rusiije. Ekopres, Zrenjanin, 2004. 459 c.

130. Dusan Strbac. Srbija i Rusija: U cetiri rata bili smo na istoj strani, M. Lopusina // Вечерае Новости онлине. 2014. 02. novembar. URL; .

131. Dilas Aleksa, Osporavana zemlja: Jugoslovenstvo i revolucija. Beograd: Knjizevne novine. 1990. Vol. 3. S. 37.

132. Dukic Srecko. Odnosi Srbije sa Rusijom - osvrt na postjugoslovenski (postsovjetski) period // Izazovi spoljne politike Srbije: zbornik radova. Beograd: Stiftunf Friedrich Ebert; Evropski pokret Srbija, 2015. S. 3.

133. Fatic A. Nova Srbija, novi NATO - vizija buducnosti za XXI vek // Srpska strateska dilema izmedu NATO-a i Rusije / Fond za otvoreno drustvo. Srbija, Beograd, 2011. S. 39-38.

134. Fatic A. Srpska strateska dilema izmedu NATO-a I Rusije, Nova Srbija, Novi NATO - vizija buducnosti za XXI vek: zbornik tekstova "Bezbednosni problem Zapadnog Balkana"/ Fond za otvoreno drustvo. Srbija, Beograd, 2011. S. 221-229.

135. Halilovich E. Postsovjetski geopoliticki prostori Balkan. Sarajevo: Dobra Knjiga, 2012. S. 195-197.

136. Ivic P. Slovenofili i N.J. Danilevski u svom vremenu i danas // Danilevski N.J. Rusija i Evropa (predgovor knjizi). Beograd, 1992. S. 22.

137. Jankovic Slobodan. Osnove za oslanjanje na Rusiju u spoljnoj politici Srbije // Dukanovic Dragan (prir.). Savremeni medunarodnii izazovi: globalna i regionalna perspektiva. S. 183-208.

138. Jaskova A.A. Balkan, Evropska unija i Rusija - Ekonomski interes i saradnje // Medunarodni casopis za primenjenu ekonomiju. Beograd: Megatrend, 2006. С. 4567.

139. Jovanovic M. U senci gasa i politike: kulturni i duhovni kontakti, veze i saradnja Srbije i Rusije // Odnosi Srbije i Rusije na pocetku XXI vijeka / Petrovic, Zarko N. (ur.); ISAC Fond. Beograd, 2010. S. 185,187.

140. Kandelj P. Ruski interesi na Balkanu: mitov i irealnost // Kurjak J. (ur.). Ruska politika na Balkanu. Beograd: IMPP, 1999. S. 70-78.

141. Knezevic B. ODKB — vise vise od vojnog saveza. 02.11.2015. URL: https://rs-lat.sputnik-news.com/anali-ze/201511021100733073/ (дата обращения: 19.01.2017).

142. Коsovo-tajni narko-projekat. ^noplja news. URL: http://www.conopljanews.net/kosovo_tajni_narko_projekat.html (дата обращения: 12.09.2017).

143. Komarcevic D. Srbija i NATO: Rusija najveci izazov // Slobodna Evropa. 15. Juli 2016. URL: http://www.slobodnaevropa.org/a/balkan-i-nato-rusija-ne-zatvara-balkanski-dosije/27860196.html (дата обращения: 03.12.2016).

144. Lakicevic Ana. Najnoviji spoljno politicki odnosi Srbije i Rusije u kontekstu trazenja resenja za status Kosova // Dukanovic Dragan (prir.). Savremeni medunarodnii zazovi: globalna i regionalna perspektiva. Beograd: Institut za medunarodnu politiku i privredu. 2008. S. 209-227.

145. Lazanski M. Intervju sa generalom Leonidom Ivosevim, Politika, 11-11-2012. URL: http://www. politika.rs/rubrike/Svet/Jastreb-sam-ponosim-se-tim.sr.html (дата обращения: 04.07.2016).

146. Milic J., Sirom zatvorenih ociju, Jacanje ruske meke mociu Srbiji-ciljevi, instrumenti I efekti // Centra za Evroatlanske studije. 2016, Maj. URL: https://www.ceasserbia.org/images/2016/06/CEAS_Studija_%C5%A0irom_zatvo-re nih_o%C4-%8-Diju_ _Ja%C4%8Danje_ruske_meke_mo%C4%87i_u_Srbiji_2.pdf)

147. Milic J. Putinizacija // Novi Vek. Centar za evroatlantske studije. 2014. URL:

https://www.ceasserbia.org/images/Novi_vek_br_06--J.Milic-Putinizacija.pdf (дата

обращения: 12.12.2015

148. Milic J. Tuzni Tok // Novi Vek. Beograd.Centar za evroatlantske studije. 2013. URL: https://www.ceasserbia.org/images/Novi_vek_br-05-nov-dec_2013--Jelena_Milic.pdf (дата обращения: 12.12.2015)

149. Milic J. Putinov orkestar // Novi Vek. Beograd: Centar za evroatlantske studije, 2014. URL: https://www.ceas-serbia.org/images/Jelena_Milic_Putinov_Orkestar_11.pdf (дата обращения: 12.12.2015).

150. Milijarde dala EU, a od Rusije nista: Istina o donacijama Srbiji. 3.12.2014 // Blic online. URL: http://www.blic.rs/vesti/politika/milijarde-dala-eu-a-od-rusije-nista-istina-o-donacijama-srbiji/9ssrq01 (дата обращения: 13.02.2016).

151. Никифоров КВ. Срби нисте баш тако мали. URL: http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ drugi-pisu/nikiforov-intervju-srbi-niste-bas-tako-mali (дата обращения: 10.04.2015); Извор: Спутаик. URL: www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/31232 (дата обращения: 13.07.2017).

152. Petrovic Jelena. Prepreke postizanju funkcionalne i efektivne regionalne bezbednosne saradnje na Zapadnom Balkanu - analiza politickih strategija // Regionalna saradnja. 2007. № 6. S. 37.

153. Petrovic Zarko N. Odnosi izmedu Srbije i Rusije: trogodisnji bilans // Petrovic Zarko N. (ur.). Odnosi Srbije i Rusije na pocetku XXI vijeka, ISAC Fond, Beograd, 2010. S. 5.

154. Popovic N. Politicka neutralnost i ekonomija / Fond Slobodan Jovanovic. Beograd, 2014. C.69

155. Primakov J. Svet bez Rusije? Cemu void politicka kratkovidost / Sluzbeni glasnik i Fakultet bezbednosti. Beograd, 2010. C. 112-115.

156. Reljic D. Rusija i Zapadni Balkan / ISAC Fond. Beograd. URL: http://www.isac-fund.org/lat/publishing.php.

157. Rogozin: Mozete u Nato bez kosova, 6. februar 2010. URL: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=06&nav_id=4092 29.

158. Samanov V.A. Slobodna Evropa // Odrzana prva vojna vezba Rusije i Srbije. 2014, novembar. URL:https://www.slobodnaevropa.org/a/manevri-u-nikincima-u-podne-prva-vojna-vezba-rusije-i-srbije/26691409. html (дата обращения: 07.08.2016).

159. Simic J. Ekonomski aspekti strateskog partnerstva Srbije i Rusije // Novi vek. 2014. Br. 06 (Februar). S. 18-26.

160. Sokolova P. Rusija i Zapadni Balkan // Rusija i Zapadni Balkan. Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung, 2010, S. 20-36.

161. Sokolova P. Rusija i Zapadni Balkan. Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung, 2010. P. 20-36.

162. Srecko D. Odnosi Srbije sa Rusijom - osvrt na postjugoslovenski (postsovjetski) period // Izazovi spoljne politike Srbije: zbornik radova. Beograd: Stiftunf Friedrich Ebert; Evropski pokret Srbija, 2015. С. 23-30.

163. Srpska Zajednica na Kosovu. URL: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Srpskа_zajednica_na_Kosovu (дата обращения: 25.12.2016).

164. Stavovi gradana Srbije prema EU integracijama. Oktobar 2015. URL: http ://europa.rs/istrazivanje-stavovi-gradana-srbije-prema-eu-integracijama/ (дата обращения: 30.12.2016).

165. Stepic, M. Geopoliticka orijentacija Srbije: evroatlantizam i/ili evroazijstvo // Megatrend revija. 2005. Vol. 2(2) S. 7-21.

166. Sirom zatvorenih ociju, Jacanje ruske meke moci u Srbiji-ciljevi, instrumenti i efekti: studija Centra za Evroatlanske studije, Maj 2016. C. 3-12.

167. Todorova Maria. Imaginarni Balkan. Beograd, 2006. S. 42.

168. Trebinje Live redakcija saradnici, Sta je srpska autohtonisticka istorijska skola. URL : http ://trebinjelive. info/2015/01/08/sta-je-srpska-autohtonisticka-istorij ska-skola/, trebinjelive.

169. Uprkos pretnjama, veliki odziv na peticiju za rusko drzavljanstvo // Vesti online. 26.11.2011. URL: http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/182673/Uprkos-pretnjama-veliki-odziv-na-peticiju-za-ruskodrzavljanstvo (дата обращения : 26.12.2016). .

170. Vukadinovic R. Balkan u Ruskoj politici // Rusija i Zapadni Balkan. Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung, 2014. С. 5-19.

171. „Meka moc" Rusije u Srbiji - mogucnosti i perspektive // NSPM. 15.12.2014. URL: http://www.nspm.rs/politicki-zivot/meka-moc-rusije-u-srbiji-mogucnosti-i perspektive.html.

172. 21.000 Srba hoce rusko drzavljanstvo // Vesti online. 12.11.2011. URL: http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/178846/21000-Srba-hoce-rusko-drzavljanstvo (дата обращения: 26.12.2016) .

173. Бoрдюжa Н. октябрь 2016. URL: www.nspm.rs/hronika/nikolaj-bordjuza-postoji-mehanizam-za-ulazak-srbije-u-odkb-ali-odluka-o-tome-je-suvereno-pravo-srba-politika-zapada-je-da-podeli-slovenske-narode.html.

174. БабиЬ Благо]е С. Економски односи ме^у словенским землама // Mатице српске за друштвене науке: зборник. Бро] 128. Mатица српска: Нови Сад, 2009. С.7-19.

175. Бал Б. Србща измену Европске Унще и Евроазщског савеза // Србща и Евроазщски савез, Шабац, 2016. С. 265-270.

176. БаришиЬ Игор, Талщан Mирослав и Бериша Хатица. Балкан-Изазови, ризици и претае / Универзитет одбране у Београду, Во]на академща // Воjно дело. 2014. Лето. S. 72-92.

177. БаришиЬ Игор, Талщан Mирослав и Бериша Хатица. Балкан-Изазови, ризици и претае / Универзитет одбране у Београду, Во]на академща // Воjно дело. 2014. Лето. S. 72-92.

178. Бо]аниЬ Ъор^е, Пелеш Зорица. Хвала Србща! / Издавач Српско-руски братски односи, M KOPS centar. Ниш, 2015; Ипо^акон Андре] Тара^ев, председник Друштва за очуваае спомена на Русе у Србщи.

179. Вахитов Р. Бaлканско место разво]а у учеау евроазщаца // Србща и Евроазщски савез / Центaр академске речи. Београд, 2016. С. 19-24.

180. Вебер Б. Додик-на]в]ернщи савезник Русще на Балкану Мост: интервью // Радио Слободна Европа (21.09.2014).

181. ВукасовиЬ Д., Сто]адиновиЬ М. Србща из ме^уевропских и евроазщских интеграцща: Изазови и перспективе // Србща и Евроазщски савез / Центр академске речи. Шабац, 2016. С. 252-265.

182. ВуковиЬ Н. Србща и стратегщски правци де]ства у евентуалном рату НАТО-а и ОДКБ-а // Србща и Евроазщски савез / Центaр академске речи. Београд, 2016. С. 189.

183. Гаврилов J. Обнавлаае во]них контаката Русще и Србще после 20 година, "Русща и Србща" // Геополитика. 2013. Бр. 69 (Децембар).

184. Га]иЬ А. Перспективе српско-руских одноcа у контексту светске кризе // Национални интерес. 2012. Бр. 2 / Институт за политичке студще, Београд. С. 64-68.

185. Гускова J. Косово и Метохща: рат и услови мира. Косовска Митровица, 2014. - 456 с.

186. Гускова J. Савремена сполна политика Русще на Балкану, Стагнацще и успони // Сварог. 2011. № 2. Бааа Лука: НУБИ, 2011. Бр. 2. С. 7-17.

187. Гускова J. Балкански полигон: Србщу делимо, на Русщу мислимо // Русща и Балкан у савременом свщету. Бааа Лука, 2012. С. 99-104.

188. Гускова J. Балкански путеви и сумануто беспуЬе: мишлеае руског историчара. Београд: Catena Mundi, 2013. 544 с.

189. Данченко И.С. Из исторще руско-српских односа кра]ем осамдесетих година XIX века // Исторщски часопис. Београд, 1989. С. 106 (ка. 36).

190. ДимитрщевиЬ В. Титоизам и русофобща у култури - како опет да смо за]едно? // Центар академске речи, Шабац. 2016. URL:

http://www.carsa.rs/titoizam-i-rusofobija-u-kulturi-kako-opet-da-smo-zajedno (дата обращения: 12.05.2017).

191. Дугин A. Основи геополитике. Т. 1. Екопрес, Зреаанин, 2004. 400 с.

192. Дугин А. Основи геополитике. Ка. 2: Просторно мислити. Екопрес, Зреаанин, 2004. 398 с.

193. Ъор^евиЬ З.: Сарадаа са ОДКБ, неЬемо у НАТО, // Србин.Инфо. URL: http:// srbin.info/2016/04/27/ministar-odbrane-srbije-saradnja-sa-odkb-necemo-u-nato/.

194. ЪуриЬ В. Путинизам. Исторща - теорща - пракса / Институт за политичке студще. Београд, 2008 (део „Пракса путинизма", глава „Атлантизам и Евроазща", с. 147-151).

195. ЪурковиЬ М. Савремена руска сполна политика и Србща на почетку 21 векА // Култура Полиса. Бр. 17. Удружеае за политичке науке Србще / Огранак у Новом Саду. Нови Сад, 2012. С. 2-26.

196. ЪурковиЬ Миша. Савремена сполна политика и Србща почетком 21 века // Култура Полиса. 2012. Т. IX. № 17. С. 10.

197. Желко Будимир. Украjинска криза и аене геополитичке последице на Балкан // Политеа. Бр. 8. Факултет политичких наука Универзитета у Баftоj Луци, 2014. С. 119.

198. Зашто Срби са севера КиМ у Москви траже савезника. 10.05.2013 // http://www.politika.rs/scc/clanak/257354/ (дата обращения: 25.12.2016).

199. Jankovic S. Osnove za oslanjanje na Rusiju u spoljnoj politici Srbije // Savremeni medunarodnii zazovi: globalna i regionalna perspektiva / Dukanovic Dragan (prir.). Beograd. 2008. S. 183-208.

200. Jовановиh М. Две Русще: о два доминантна дискурса Русще у српс^ jавности // Односи Србще и Русще на почетку 21 века. Београд, 2010. С. 11-40.

201. Jовановиh М. Срби и Руси 12-21 век (Исторща односа). Београд: Народна библиотека Србще, 2012. 254 с.

202. Jовановиh М. Срби о Русщи и Русима: Од Елизавете Петровне до Владимира Путина (1750-2010): антологща, (прире^ивач). Београд, 2011. 857 с.

203. Jовановиh М. Балкан нще на]важнщи Русщи // Политика, у интер]уу са Зораном РадисавлевиЬем. 28.05.2012. URL: http://www.politika.rs/search/searchEngineLanding/a/Balkan-nije-najvazniji-Rusiji (дата обращения: 09.11.2016).

204. КнежевиЬ М. Два лика Евроазще, Србща под двоструким евроазщским утица]ем // Србща и Евроазщски савез / Центар академске речи. Београд, 2016. С. 230-252.

205. КнежевиЬ М. Србща и Русща, савремене геоекономске и геополитичке дилеме. Београд: ИПС, 2009.

206. КовачевиЬ Д. Србща и Русща од Берлинског конгреса до абдикацще крала Милана (1878-1889): докторска дисертацща. Београд. Исторщски институт САНУ, Београд, 2003. С. 158.

207. Копривица Ч. Окупациона Хроника // Српско питаае. 2014. 10. ja^ URL: https://www.youtube.com/watch?v=0CGEndzXln4 (дата обращения: 09.09.2017).

208. Крга Б. Иде]а Евроазще и ]авност у Србщи-статья // Евроазщски Савез: Ме^ународни научни скуп (етно-село СтанишиЬи код Бщелине), 24. и 25. ма] 2013.

209. Кршланин В. Српско-руски односи, Балкан и Евроазщски савез // Србща и Евроазщски савез / Центар академске речи. Београд, 2016. С. 30 -44.

210. Куланин Б., Желко Б. Актуелности руско-српских односа и евроазщске интеграцще // Евроазщски Савез: Ме^ународни научни скуп (етно-село СтанишиЬи код Бщелине, 24. и 25. ма] 2013.

211. Кур]ак J. Политичке промене у Русщи 1990-1996: учебник. Београд, 2000. С. 41.

212. Максакова М. Реалще и перспективе економске сарадае Русще и земала Западног Балкана: зборник радова ,,Балканско раскршЬе-БиХ измену евроатланских и евроазщских интеграцща". Banjaluka, 2013. С. 174-179.

213. Медведев Р. Путин - повратак Русще. Београд: Компанща "Новости", 2007 (главы "Правци унутрашае политике" (с. 195-241) и "Сполна политика" C. 241-277.

214. МилосавлевиЬ С. ,,Русща и ,,Мир" (Стратегща безбедности Руске Федерацще: Геополитички, енергетски и во]ни аспекти)" / Академска мисао -Иновациони центар Факултета безбедности Универзитета у Београду. Београд, 2014. 544 с.

215. МилошевиЬ З. Евроазщски савез у програмима српских парламентарних политичких партща // Србща и Евроазщски савез / Центaр академске речи. Београд, 2016. С. 88-108.

216. Мо]силовиЬ И. МогуЬи антички помени српског и хрватског националног имена, чланак. Београд - Belgrade, 2001. URL: http://www.srpski-despot.com/detalj.aspx?object=72.

217. Муза Д. Ка историозофщи исте исторщске судбине (тезе о могуЬо] тра]ектории интеграцще Србще у структуру руско-евроазщске цивилизацще) // Србща и Евроазщски савез / Центaр академске речи. Београд, 2016. С. 24-30.

218. Никифоров К. Србща на Балкану у ХХ веку. Филип ВишаиЬ. ИГАМ: Београд, 2014. 236 с.

219. НиколиЬ Г. Руски енергетски про]екти на Балкану после Jужног тока: Научни скуп у Београду (03.03.2015).

220. ПашалиЬ Стево. Русща и Западни Балкан из Русща и Западни Балкан из геополитичке, демографске и економске перспективе // Политика. 2012. № 3 / Факултет политичких наука Универзитета у Баао] Луци. С. 163.

221. Пeтрoвиh Ж. Односи измену Србще и Русще: трогодишаи биланс // Пeтрoвиh Жaркo Н. (прир.). Oднoси Русиje и Србиje га пoчeтку XXI вeкa. стр. 8.

222. Пeтрoвиh Ж. Руско-српско стратешко партнерство: садржина и домаша] // Односи Србще и Русще на почетку 21 века: зборник / ИСАК Фонд, Центар за ме^ународне и безбедоносне послове, 2010.

223. ПериЬ С.Д. Евроазщске интеграцще и Србща-Економски аспект // Србща и Евроазщски савез / Центaр академске речи. Београд, 2016. С. 108-125.

224. ПеришиЬ С. Србща и два погледа на свет Европска Унща и Русща // Србща и Евроазщски савез / Цеш^р академске речи. Београд, 2016. С. 215 -230.

225. ПетрановиЬ Бранко. Исторща Jугославиjе. Први том «Кралевина Jугославиjа». Београд: Нолит, 1989. С. 363.

226. ПетровиЬ Д. Интеграциони процеси на постсов]етском простору. Београд: Издавачка куЬа „ПешиЬ и синови", 2010.

227. ПетровиЬ Д. Русща и Европа / Институт за ме^ународну политику и привреду. Београд, 2010. 347 с.

228. ПетровиЬ Д. Сполна политика Русще на европском правцу // Национални интерес. Бр. 1-2 / ИПС. Београд, 2009. С. 163-182.

229. ПетровиЬ Ж. Руско-српско стратешко партнерство: садржина и домаша] // Односи Србще и Русще на почетку 21 века: зборник / ИСАК Фонд, Центар за ме^ународне и безбедоносне послове. Београд, 2010. С. 1-17.

230. ШтровиЬ Ж. Односи измену Србще и Русще: трогодишаи биланс // Односи Русиje и Србиje нa пoчeтку XXI вeкa / Пeтрoвиh Ж.Н. (прир.). Београд, 2010. С. 1-8.

231. Подписан план о центру у Нишу // РТВ Б-92. 21.10.2009. URL: http://www.b92.net/info/vesti/ index.php?yyyy=2009&mm=10&dd=21&-nav_id=387854 (дата обращения: 13.02.2017).

232. Потемкин В.П. Исторща Дипломатще / ДИЗJ и Архив за правне и друштвене науке. Београд, 1945; 1949. С. 411.

233. Поморцев А. Енергетски споразум Србще и Русще, две стране медале // ПетровиЬ Ж. (прир.) Односи Русще и Србще на почетку XXI века / Исак Фонд. Београд, 2010. С.163-167

234. Пономар]ева J. Знача] и перспективе Евроазщског савеза // Евроазщски Савез: Ме^ународни научни скуп (етно-село СтанишиЬи код Бщелине, 24. и 25. ма] 2013.

235. Пономар]ева Jелена. Русща и Република Српска: везе народа и времена // Политеа. Бр.8. Факултет политичких наука Универзитета у Баао] Луци, 2014. С. 99-101.

236. Пономарева J. Руска борба за Срби|у // Србин.инфо. 19.03.2013. URL: http://srbin.info/2013/03/jelena-ponomarjova-ruska-borba-za-srbiju/ (дата обращения: 22.04.2017).

237. ПоповиЬ Н. Подударност интереса Русще и Србще (1878-1914) // Jелица KypjaK (ур.). Руска политика на Балкану: зборник / Институт за ме^ународну политику и привреду. Београд, 1999. C. 19.

238. Потемкин В.П. Исторща Дипломатще / ДИЗJ и Архив за правне и друштвене науке. Београд, 1945 и 1949.

239. Радун Б. Русща и Балкан преко Београда / Фонд стратешке културе. URL: http://srb.fondsk.ru/news/2012/04/24/rusiia-i-balkan-preko-beograda.html (дата обращения: 29.10.2017).

240. Расторгуев В.В. Не би само Срби х^ели постати гра^анима Русще, веЬ и Руси // Политика. № 2. Факултет политичких наука Универзитета у Баftоj Луци. децембар 2011. С. 353-362.

241. Србща и Евроазщски савез / Центар академске речи. Београд, 2016. 288 с.

242. Србща данас, Наставла се воjна сарадаа, 05.06.2017. URL: https://www.srbijadanas.com/vesti/ info/vojske-srbije-rusije-i-belorusije-zajedno-vojna-vezba-slovensko-bratstvo-2017 -foto-2017-06-05 (дата обращения: 14.10.2017).

243. СтепиЬ М. Балкан-недостаjуhе исходиште неоевроазиjског вектора // Евроазщски Савез: Ме^ународни научни скуп (етно-село Станишиhи код Бщелине, 24. и 25. маj 2013.

244. Степиh М. Перспективе Косова и Метохще у контексту глобалних геополитичких концепцща // Срби на Косову и Метохщи: зборник. Београд, 2006. С. 461.

245. Степиh М. Територщална подела Косова и Метохиjе - питаае геополитичке целисходности. Београд, 2006. URL: https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/Kosovo/37MilomirStepic.pdf (дата обращения: 31.10.2017)

246. СтепиЬ М. Српско питаае - геополитичко питаае / JaHTap-rpyna. Београд, 2004. С. 218.

247. СтепиЬ М. Србща и евроазщско] и неоевроазщско] концепции упоредна геополитичка анализа // Русща и Балкан / ур. З. МилошевиЬ; Институт за политичке студще. Београд, 2008. С. 40.

248. СуботиЬ М. Република Српска Красна у геополитичком клучу / Институт за политичке студще, Београд, 2012. URL: www.krajinaforce.com/dokumenti/vladarsk/m_subotic.doc (дата обращения: 31.10. 2017).

249. Тарасевич И.А. Православие као фактор зближавааа Републике Србще и Евроазщског економског савеза: Уставно-правни аспекти, Србща и Евроазщски cавез-Центaр академске речи. Београд, 2016. С. 44-51.

250. Тимофе]ев А. Митови о Русщи и динамика разво]а руских сполнополитичких односа на Западном Балкану // Жaркo Н. Пeтрoвиh (прир.). Oднocи Русще и Срби|е нa пoчeтку XXI вега. ISAC Fond, International and Security Affairs Centre. Београд. 2010. С.19.

251. ТомиЬ С. Евроазщска унща као алтернатива културно] и политичко] моЬи запада. URL:(http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/evroazijska-unija-kao-alternativa-kulturnoj-i-politickoj-hegemoniji-zapada.html?alphabet=l) (дата обращения: 10.08.2016).

252. Трифкович Д. Експерт: Зашто ]е Србщи потребан во]ни савез са Русщом // Руска реч. 2016. 23 децембар. URL: https://ruskarec.ru/news/2016/12/24/ako-srbija-zheli-da-ostane-nezavisna-zemlja-u-pravom-smislu-te-rechi-potreba_667223 (дата обращения: 14.09.2017).

253. ТрипковиЬ Милан, ПушиЬ Любинко, ШлукиЬ Ср^ян. Raskrsca Srbije. Факультет философии, Нови Сад, Катедра социологии, 2007. C. 62.

254. Cepurin А. Panika u vrhu drzave: Ultimatum za Srbiju - ili Rusija ili EU! // Politika. 20.10.2016. URL: http://www.kurir.rs/vesti/politika/panika-u-vrhu-drzave-ultimatum-za-srbiju-ili-rusija-ili-eu-clanak-2500339 (дата обращения: 04.01.2017).

255. Шешел Воислав. Идеологща српског национализма: научно и публицистичко дело проф. др. Лазе М. КостиЬа. Београд: Велика Србща, 2002.

256. Штавланин Д. Обнова моЬи Руске Федерацще и импликацще на ме^ународни положа] Републике Србще // Савремени ме^ународни изазови: глобална и регионална перспектива: зборник / ЪукановиЬ Д. (прир.); Институт за ме^ународну политику и привреду. Београд, 2008. С. 153-182.

257. ШушиЬ Славолуб Б. Геополитички кошмар Балкана // Во]но дело. 2004. Лето (Београд). С. 318.

ЛИТЕРАТУРА НА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ

258. Ahtisaari М. Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement. 2 February 2007. https://www.kuvendikosoves.org/common/docs/Comprehensive%20Proposal%20.pdf (дата обращения: 11.11.2016).

259. Antosich Marco. Exploring the Correspondance between Regional Forms of Governance and Regional Identity: The Case of Western Europe // European Urban and Regional Studies. 2010. Vol. 17. No. 3. P. 261-276.

260. Baldwin D.A. Security studies and the end of the Cold War // Trustees of Princeton University. 1995. Vol. 48. Issue 1. P. 117-141.

261. Bechev Dimitar. Russia in the Balkans: How Should the EU Respond? // European Policy Centre, Policy Brief, How Should the EU Respond? // European Policy Centre, Policy Brief, 12 October 2015; Bechev Dimitar. In the Balkans, NATO has Outmuscled Russia // The Economist. 11 December 2015.

262. Bokeriya S.A., Pejic I. Serbian-Russian relations in the context of energy security // Cultural World. - М.: Ethnosocium. 2017. № 13. P. 63-69.

263. Brauch H.G. Threats, Challenges, Vulnerabilities and Risks in Environmental and Human security. Bonn: United Nations University. Institute for Environment and Human Security, 2005.

264. Brzezinski Z. The Grand Chessboard: American Primacy and Its Geostrategic Imperatives. N. Y.: Basic Books, 1997.

265. Butler T. Harvard Slavic Studies / Cambridge, Massachusetts, 1970. Vol. 5. 176 P-

266. Buzan B. People, States, and Fear: The National Security Problem in International Relations. Copenhagen School of security studies, 1983.

267. Buzan B., Hansen L. Beyond The Evolution of International Security Studies? // Security Dialogue. Harward, 2010. Vol. 41. N 6. P. 659-667.

268. Buzan B., W^ver O. Regions and Powers: The Structure of International Security. Cambridge University Press, Cambridge and New York, 2003. 598 p.

269. Buzan Barry, Hansen Lene. Beyond The Evolution of International Security Studies? // Security Dialogue. 2010. Vol. 41. No. 6. P. 659-667.

270. Christopher W. Slavophile // Russian History Encyclopedia. URL: http://www.answers.com/library/RussianHistoryEncyclopedia-cid-2238411 (дата обращения: 10.12.2015).

271. Djokic Dejan. Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918-1992. London: Hurst C & Co Publishers Ltd, 2003. P. 12.

272. Edfana Tiriand Pipa Donila. The European Perspective of Western Balkans / Albania West University of Timi§oara, Timisoara, 2009. P. 1107

273. Fatic A. A Strategy Based on Doubt: Russia CourtsSoutheast Europe // Contemporary Security Policy. 2010. Vol. 31. N 3 (December). S. 441-464.

274. Gyarmati Istvan. Study on the Assessment of Regional Security Threatsand Challenges in the Western Balkans / Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces (DCAF), Geneva, 2007. C.7-20.

275. Headley James. Russia and the Balkans: Foreign Policy from Yeltsin to Putin. London: Hurst Publishers, 2008. 300 p.

276. Ilija Garasanin's "Nacertanije": A Reasessment" // Rastko.org.rs.

277. Istvan Gyarmati Study on the Assessment of Regional Security Threats and Challenges Study on the Assessment of Regional Security Threats and Challenges in the Western Balkans, Geneva Centre for the democratic control of armed forces (DCAF), 2007.

278. Karaganov S. The World around Russia 2007 // An Outlook for the Midterm Future, Council on Foreign and Defense Policy, the State University-Higher School of Economics and RIO-Center, Moscow 2007. URL: http://www.globalaffairs.ru /docs/ 2017_eng_reader.pdf.

279. Keohane R.O., Nye J.S. Power and interdependence: World politics in transition. PA (6th ed.) Boston: Little, Brown, 1977.

280. Ker-Lindsay James. The Foreign Policy of Counter Secession: Preventing the Recognition of Contested States. Oxford: Oxford University Press, 2012.

281. Kolodziej Edward A. Security and International Relations. University of Illinois, Urbana-Champaign. Date Published: December 2005.

282. Lederer I.J. Russia and the Balkans // I. J. Lederer (ed.). Russian Foreign Policy. Yale University Press, New Haven, Conn, 1962. P. 417-452.

283. Levine Louis. Pan-Slavism and European Politics // Political Science Quarterly. 1914. Vol. 29. P. 664-686.

284. LSEE-Research on South East Europe at the London School of Economics and South East European Studies at Oxford (SEESOX). London. URL: https://www.sant.ox.ac.uk/research-centres/south-east-european-studies-oxford (дата обращения: 02.04.2017)

285. Macdonald B. Keep an Eye on the Balkans // The Trumpet. URL: http://www.inosmi.ru/world/20100211/158120442.htmU2.09.2012.

286. McSweeney Bill. Security, Identity and Interests: A Sociology of International Relations. Cambridge University Press, 1999. = Максвини Билл. Безопасность, идентичность и интересы: Социология международных отношений. Cambridge University Press, 1999.

287. Mearsheimer John J. The Tragedy of Great Power Politics. N.Y.: Norton, 2001.

288. Mitrovic Ljubisa R. The geopolitics of the Balkans in the 19th and 20th centuries-between national emancipation movements and geostrategic games of the great powers // Law and Politics. 2011. Vol. 9. N 2. P. 99-107

289. Mouritzen Hanz. The Future of International Relations. London: Routledge, 1997. P. 66-89.

290. Nikiforov K.V. Russian Foreign Policy and the Balkans in the 1990s for Balkan Studies // Balcanica. Belgrade: Naucni rad, 2008.

291. Passi A. Region and Place: Regional Identity in Question // Progress in Human Geography. 2003. Vol. 27. No. 4. P. 475-485.

292. Paasi А. The Resurgence of the «Region» and Regional Identity: Theoretical Perspectives and Empirical Observations on Regional Dynamics in Europe // Review of International Studies. 2009. Vol. 35. P. 121-146.

293. Pejic I. Western Balkans inthe light of regional security theory // Vestnik RUDN (Moscow). Seria: International Relations. 2016. No 3. P. 494-504

294. Pop A. The Independence of Kosovo in the Light of Regional Security Complex Theory // European Journal of Science and Theology. Bucharest, 2013. P. 113-123.

295. Shmelev B.A. The policy of Serbia towards the EU and interests of Russia // New Balkans and Europe - Peace Development Integration. European Center for Peace and Development (ECPD). Belgrade. 2014. Р. 177-183.

296. Smith M.A. Russian Energy Interests in the Balkans. Defence Academy of the United Kingdom, London, 2008. URL: https://www.files.ethz.ch/isn/50181/2008_March_Russ_Energ.pdf (дата обращения: 01.11.2017).

297. Szpala Marta. Russia in Serbia - soft power and hard interests // OSW, Commentary. 27.10.2014 (N 50) / Centre for Eastern Studies. P. 6.

298. The Kremlin Playbook, Understanding Russian Influence in Central and Eastern Europe: A report of the CSIS Europe Program / Center for strategic and international studies. Sofia, 2016. 90 p.

299. Troude G. La retour de la Russie sur la scène balkanique // Géostratégiques. 2011. No 31. S. 203-221.

300. Ullman Richard H. Redefining Security // International Security. 1983. Vol. 8. No. 1 (Summer, 1983). P. 129-153.

301. Voronkov V. The European Security Treaty After Corfu. URL: www.crep.ch/en/pdf/09-07-13+voronkov+article_enG.pdf (дата обращения: 06.01.2017).

302. W^ver Ole. Aberystwyth, Paris, Copenhagen: New Schools in Security Theory and their Origins between Core and Periphery // Paper presented at International Studies Association Conference. Montreal, March 2004. P. 60.

303. Wolfers Arnold. National Security as an Ambiguous Symbol // Wolfers A. (ed.): Discord and Collaboration. Essays on International Politics. Baltimore: John Hopkins University Press, 1962. 485 p.

304. Zambeli N. Between the Balkans and the West: A problem of Croatian Identity in the Post Tudjman Period and Discursive Reconstruction of the Region // Politicka Misao. 2010. N 1. P. 55-76.

305. Reljic D. Russlands Rückkehr auf den Westlichen Balkan [Rusija i Zapadni Balkan] // SWP-Studien. Berlin, 2009. Juli. S. 1-42.

Приложение

Двусторонние встречи на высшем уровне с начала президентства Т. Николича (май 2012 - конец 2016 г.)

Обратите внимание, представленные выше научные тексты размещены для ознакомления и получены посредством распознавания оригинальных текстов диссертаций (OCR). В связи с чем, в них могут содержаться ошибки, связанные с несовершенством алгоритмов распознавания. В PDF файлах диссертаций и авторефератов, которые мы доставляем, подобных ошибок нет.